DA ME SADA NEKO VIDI - Luiz Renison

Telefonirala sam Džes. „ Džes. “

„ Oui. “

„ Je l’ti nekad dođe? “

„ Pardon? “

„ Znaš, da se otkačiš i podivljaš? “

Razmišljala je. „ Pa, ponekad kad smo Tom i ja sami kod kuće. “

„ Da. . . “

„ Udaramo se peškirima. “

„ Džes, samo ti nastavi da pričaš preko telefona, a ja ću poslati nekoga po pomoć. “

„ To je dobra zabava. . . samo radiš. . . “

„ Džes, Džes, pogodi šta ja sada radim. “

„ Igraš? “

„ Da, igram, moja čudnovata mala ortakinjo. Ali kako igram? “

„ Kao tacna? “

„ Džes, nemoj da si blesava. Saberi se. Pokušaj da zamisliš mene kako sam se otkačila i podivljala. “

„ Da li igraš u. . . šorcu za fizičko? “

„ Non. . . IGRAM GOLOGUZA! ! ! ! “

I obe počesmo da se smejemo kao umobolnici na tabletama za umobolnike.