PSI IZ GALVEILASA - Žoze Luis Peišoto

Žoze Luis Peišoto posvetio je ovaj roman svom rodnom mestu, seocetu Galveiasu u ruralnoj Portugaliji, uloživši neupitno jezičko i stilsko umeće u figuraciju čudno prepoznatljivog sveta naseljenog malim ljudima, ali i njihovim pakostima, bezočnostima, i uopšte isprepletenostima svake
vrste. Taj svet doživeće bukvalan, metaforičan, ali nedvosmislen potres kada meteorit napravi krater u zemlji i uzbuni seljane.

Iza i oko naturalizma kojim je prikazan život jednog seoceta pod velikim, kataklizmatičnim nebom, napreduje i jedan lirski glas, koji na život i ličnost gleda samilosno i sa razumevanjem. Sa njim, i još mnogo iznijansiranih glasova, dobro pogođenih tonova za individualnost svakog od nas.

`Oči slušalaca su rasle od straha. Kako se bojati neba? Bilo bi to previše straha. Nebo je uvek tamo iznad. Kada se izgubi vera u to nebo, onda i strah postaje trajan. U tom se slučaju, čak i kada se na nebu ništa ne događa, svakodnevni život pretvara u najgoru muku, do te mere da se priželjkuje onaj konačni udar, da se napokon završi ta bol. ` `Budućnost je prepuna nemogućih trenutaka koji samo čekaju da se dogode. ` `Ti se čudiš što zemlja ne može toliko da podnese? Ja se čudim što zemlja može toliko da podnese, a da je to ne uništi. `
prevod: Dejan Tiago Stanković