KIGAKU - Dragan Milenković / Takeo Mori

Od kako znamo za sebe, svesni smo da se sa ljudima oko sebe ne slažemo u istoj meri. Ponekad se bez razloga svađamo i sukobljavamo sa osobama koje su nam posebno drage (majka, otac, braća, sestre), a skoro idealno slažemo sa nekim iz bližeg ili daljeg komšiluka, sa drugom iz klupe u školi, sa osobom koju slučajno negde sretnemo i upoznamo. Neki od nas, opet, sve što im se događa lepo, doživljavaju u krugu porodice, dok, čim izađu iz kuće naiđu na zid sukoba, konflikata, neslaganja. U nekim slučajevima to je podeljeno, pa se dobro slažemo samo sa jednim, ili dva člana porodice, samo sa nekim drugovima iz škole, kolega sa posla, dok sa drugima ne možemo čak ni da mirno razgovaramo, iako su nam inače dragi. Dogodi se i to da sa nekom osobom jednostavno ne možemo da budemo nasamo bez nekog trećeg, takođe dragog, ko nas (kako nam izgleda) spaja. Samo u prisustvu toga trećeg mi smo nasmejani, lepo razgovaramo, izmenjujemo misli, a kad ta osoba izađe, makar na trenutak, sve odjednom stane, dok se onaj treći ponovo ne vrati.