MOĆ STVARI - Simon de Bovoar

Simona de Bovoar je u ratnom periodu, kada su pisci pod okupacijom posezali za metaforama i aluzijama, napisala dramu Suvišna usta.

Mnogo je putovala i beležila: Amerika iz dana u dan, ogled o Kini - Dugi marš.

Ali, sa setom je putovala i u prošlost. Te njene uspomene su naišle na izuzetno topao prijem i kod čitalaca i kod kritike, i pored Drugog pola i Starosti, to su njena najpoznatija i najčitanija dela. Ona dokazuju da je Sartr bio u pravu kada joj je jednom rekao da je ona kao ličnost mnogo zanimljivija od svih junakinja njenih romana. U tim memoarima i Sartr ima značajnu ulogu, ali posle druge knjige - Najbolje godine, njemu posvećene, i njegova, kao, uostalom, i ličnost same Simone de Bovoar, sticajem okolnosti, pod uticajem sredine, događaja i godina, pomeraju se u drugi plan. Pošto ih je Drugi svetski rat, kao i većinu naprednih intelektualaca, naterao da se zapitaju koliko su odgovorni za ovaj i ovakav svet, prateći njen i Sartrov život dobijamo najbolju predstavu o duhovnim i političkim previranjima poratnih i potonjih godina. Ova svojevrsna hronika je sabrana u pet knjiga: Uspomene lepo vaspitane devojke, Najbolje godine, Moć stvari, Svođenje računa i Ceremonija oproštaja.

Iz pogovora

Nešto posle Dana pobede provela sam veoma veselu noć s Kamijem, Šofarom, Lole Belon, Vitoldom i jednom divnom Portugalkom koja se zvala Viola. Iz bara na Monparnasu, koji upravo bio zatvoren, sišli smo ka hotelu „ Luizjana"; Lole je hodala bosonoga po asfaltu i govorila: „ Danas mi je rođendan, dvadeset mi godina. “ Kupili smo boce alkohola i ispijali ih u okrugloj sobi, prozor beše otvoren prema blagosti maja i noćobdije su nam dovikivale prijateljske reči; i za njih je to bilo prvo proleće u miru. Pariz je i dalje bio prisan kao neko selo; osećala sam se povezanom sa svim neznancima koji su delili moju prošlost i koje je kao i mene potreslo naše oslobođenje.