SAN GRUŽANSKE LETNJE NOĆI - Dobrica Erić

Dobrica Erić
San Gružanske letnje noći
Tvrdi povez
Izdavač Srpska književna zadruga
Mala biblioteka

O autoru

Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]

Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.

Биографија
Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]

Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]

Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]

Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]

Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]

Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.

— Добрица Ерић
У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]

Занимљивост
Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]

По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.

Признања
Горанов вијенац 1974.
Младо поколење 1977.
Орден заслуга за народ 1977.
Награда Змајевих дечјих игара 1982.
Награда Вукове задужбине 1982.
Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.
Велика базјашка повеља, 1997.
Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.
Змајева награда
Повеља Змајевих дечјих игара, 2005.
Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву
Златни прстен фестивала Булка
Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу
Златни кључ Смедерева
Матићева повеља
Награда Српске књиге
Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу
Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића
Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.
Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]
Разапета земља
За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:

Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.
Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.
Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.
Октобарска награда Београда, 1995.
Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.
Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.
Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.
Златни беочуг града Београда, 2000.
Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.
Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.
Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.
Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.
Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.
Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.
Песничко успеније, Звечан, 2009.

12/0