ĐURĐEVAK - Prežihov Voranc

Đurđevak“ je djelo koje je napisao slovenački pisac Voranc Prežihov. Delo se sastoji od dvanaest priča u kojima se opisuju piščev život dok je bio dete. Oblik izražavanja u pripovetkama je u formi dijaloga, monologa i opisa. Lektira je dobila naziv po svom prvom poglavlju „Đurđevak“, koje nosi poruku da ljubav prevazilazi svaki strah. 1950. godine Prežihov je za ovo delo dobio nagradu Vlade FNRJ i „Prešernovu nagradu“. Napisao ju je pred kraj svog života.

Radnja pripovetki smeštena je u selo ispod Pohorja, za vreme austro-ugarske vladavine. Već od sedme godine, suočen sa siromaštvom, Voranc i mnogi njegovi drugovi, mora da ustaje rano, čuva ovce i pomaže roditeljima. Iako je dete, on uočava mnoge nepravde koje se dešavaju u „stvarnom svetu“. Austrijska vlast je nastojala da slovenski narod „pretvori“ u nemački, zbog čega su po školama deca bila diskriminisana od strane profesora ukoliko su htela da uče slovenski jezik i pozdravljaju se na istom. Na svaki način se pokušavalo vaspitati te male ljude u drugačijem duhu i naterati ih da više poštuju nemačka pravila i kulturu od slovenske.

Uprkos velikom pritisku, osećaj pripadnosti i rodoljublja je kod mnogih ostao, te ih je bilo sramota da se pokoravaju tim novim pravilima. Da neki nisu voleli austrijsku diktaturu, vidimo iz primera Vorancevog oca, pa i njega samog, dok opisuje lepotu prirode koja ga okružuje u domovini. Tu lepotu uništava fabrika, „nemačka novotarija“, i vraća ga u realnost gde vidi sebe kao pripadnika siromašne, ropske klase. Ali postoje i oni drugi, Vorancevom ocu i sličnima njemu, veoma gadni slovenski ljudi, koji su podlegli nemcima i gordo se hvalili time.

To je bilo za slovenski narod veoma teško, bedno i nepravedno vreme, ispunjeno siromaštvom, poniženjem i nipodaštavanjem. Gazde su bile iznad radničke klase, a školovanje za njihove uslove skupo i veoma teško. Uprkos svemu tome, sačuvali su ljubav prema domovini, borili se i nadali boljim vremenima.