TUĐA ŽENA - Živorad Lazić

– Ej, komšija Gitariću, pozva me Milka, – dođi da mi osečeš caklo za prozor. Ubi me promaja.
– Evo dolazim, odazovem se.
Uzmem caklosekač i za njom u sobu. Pridržava prozorski ram i gurka se uza me. Osetim da cilja na određenu stvar.
Pored velikog slavskog astala najednom je zagrlim i poljubim. Dopusti da se malo posigram, pa me odgurnu, zakopča reklu i reče:
– Šta ti, bre, oćeš od mene?
– Ljubav da mi učiniš kako znaš i umeš!
Ona dlanovima nežno – žic! žic! po obrazima.
Ja ono, a Milka se izmačinje.
– Sad me se mani! Naiće Žoja na ručak.