LELEJSKA GORA - Mihailo Lalić

Лелејска гора“ је роман српског књижевника Михаила Лалића објављен 1957. у издању београдске издавачке куће Нолит. Допуњено и преправљено издање романа штампано је 1962. Сматра се Лалићевим најбољим књижевним остварењем и једним од важнијих романа послератног модернизма у српској књижевности.

Топографски, тематски и по појединим ликовима, Лелејска гора је део јединственог Лалићевог циклуса романа који тематизују народноослободилачку борбу партизана на просторима Црне Горе. Његова радња се директно надовезује на радњу романа „Зло прољеће“ (1953) и Раскид (1955). Главни јунак Ладо Тајовић, након што је партизански устанак у Црној Гори разбијен, скрива се у мањој групи партизана пред четничким и фашистичким потерама. На нова и тешка искушења Тајовић је стављен у тренутку када остаје потпуно сам и када суочен са самим собом почиње да преиспитује своја морална начела, веру у истину и смисао борбе за слободу.

Књижевна критика је похвалама дочекала „Лелејску гору”. Драган Јеремић ју је у приказу за часопис НИН описао као: велику поему о многим видовима постојања и испољавања природе по себи и у односу на човека.[1]. Књига је награђена Његошевом и Нолитовом наградом, а релативно брзо је постала и део средњошколске лектире. На основу романа снимљен је истоимени филм 1968. у режији Здравка Велимировића.