UKRADENO PISMO - Edgar Alan Po

Usamljenost prirode i uznemirenost gradova, sve je to opisano nervozno i neverovatno. Kao naš Ežen Delakroa, koji je uzdigao svoju umetnost na visinu velike poezije, Edgar Po voli da pokreće svoje likove po podlozi bledoljubičastoj i zelenkastoj, gde se odražava svetlucanje truleži i miris oluje. Priroda nazvana beživotnom učestvuje u prirodi živih bića, i drhti natprirodno i galvanski kao ta bića. Prostor je produbljen opijumom; opijum daje svim bojama čaroban smisao, a treperenju svih šumova mnogo izrazitiju zvučnost. Ponekad se veličanstveni izgledi svetlosti i boja naglo otvaraju u njihovim pejzažima, i onda se pojavljuju u dnu njihova vidika istočnjački gradovi i arhitekture izbledele zbog udaljenosti, u koje sunce prosipa zlatnu kišu. Šarl Bodler