OPROŠTAJ SANJARA OD DEVETE ZEMLJE - Peter Handke

„Slovenija je za mene uvek bila deo velike Jugoslavije koja je počinjala južno od Karavanki i završava la se daleko dole, na primer na Ohridskom jezeru kod vizantijskih crkava i islamskih džamija pred Albanijom, ili u makedonskoj ravnici pred Grčkom.“
U današnje vreme, za ovakav disonantan govor kadar je jedino neko ko se nikada nije bojao da baci rukavicu: nekad (ulazeći u književni život) — oveštalom književnom ukusu; danas — neukosti i slabom razabira nju većine posrednih i neposrednih aktera u onome što je, na tipično postmodernoj sceni, dobilo bespomoćno tradicionalni naziv „jugoslovenska drama“. Oproštaj sanjara od Devete zemlje književno je zalaženje u tu „dramu“, i zato što je književno — smelije je i mudrije od onoga što se o njoj inače piše i misli. Nema mnogo tekstova o nama (o Jugoslaviji, bivšoj) koji, uz pomoć tek nekoliko toposa, uspevaju da stvari i pojave vezane za nas tako časno očiste od svesnih mistifikacija i nenamernih zabluda. „Kod kuće u Sloveniji, u Jugoslaviji? U Stvarnosti“: Handkeov tihi Sanjar počinje svoju priču pojmom koji je u postmodernom vremenu (i postmodernim teorijama) najupornije osporavan. I osporen — jer Sanjar se od početka oprašta od svoje Devete zemlje, od Stvarnosti, od realne, pa poništene utopije. U post modernom dobu Stvarnost gubi pravo na postojanje. Umesto nje, pred začuđenim (zgranutim) posmatračem šepuri se njen falsifikat, sa kojim svako izlazi na kraj kako ume.