POVEST DVEJU ŽENA - Arnold Benet

Enoh Arnold Benet (engl. Enoch Arnold Bennett; Stouk na Trentu, 27. maj 1867 — London, 27. mart 1931) bio je engleski književnik. Smatra se jednim od značajnijih proznih pisaca edvardijanskog doba. Pisao je drame, eseje, književnu kritiku, novinarske feljtone i dnevnik, a slavu je prevashodno stekao romanima.

Benet je napisao tridesetak romana, među kojima su najpoznatiji „Ana iz pet gradova” (1902), „Priča starih žena” (1908) i „Klejhengerovi” (1910). Romane je pisao pod uticajem francuskog romana realizma, pre svega Balzaka, Flobera i Mopasana, te je velika pažnja u njima posvećena detaljnim opisima eksterijera, enterijera i portretima likova.[2] Manje je bio uspešan u pisanju drama, s izuzetkom komada „Prekretnice” (1912), koji se dugo i sa relativno velikim uspehom izvodio na pozorišnoj sceni Londona. Pisao je i knjige samopomoći: „Književni ukus”, „Kako živeti 24 sata na dan”, „Ljudska mašina”, itd. „Dnevnici Arnolda Beneta 1896–1928” objavljeni su u tri toma (1932–1933).

Iako se ostvario kao uspešan pisac, već sledeća generacija britanskih književnika, poput Virdžinije Vulf i drugih intelektualaca okupljenih u Krugu Blumsberi, bila je kritična prema umetničkim kvalitetima Benetove proze, smatrajući je staromodnom i neinventivnom.[3][4] Ove kritike su negativno uticale na njegovu kasniju recepciju. Od devedesetih godina dvadesetog veka ponovo počinje da se ceni estetski kvalitet njegove proze.