FALKO I DRUGE PRIČE - Kornelije Kovač

Veliki mag naše muzičke renesanse, Kornelije Kovač, u svom fragmentarnom pripovedačkom štivu, u maniru najboljih modernih pisaca, poput Virdžinije Vulf i Isidore Sekulić, svedoči o svojevrsnoj poetici „razbijenih ogledala“, a na razini vlastite osećajnosti tematizuje strast, osećajnost, čak i promiskuitet, koji, u biti, jeste i ostaje jedina religija modernih vremena. Čitalačku pažnju svakako zaslužuju antologijske stranice u koje je utkana nezajažljiva težnja za spajanjem, za somatskim, to će reći i metafizičkim dodirom s onom drugom obalom, jednom devojkom iz mladićkih snova.

Poput romantičara koji su, nimalo slučajno, baš voleli i pisali na tlu te naše Vojvodine Stare, poput Zmaja, koji je svoju toliko slavljenu ljubavnu liriku posvetio svojoj rođenoj ženi, poput Laze, koji je, kao i Zmaj, zadužio dvadeseto stoleće više nego što se i može pretpostaviti, ma i jednom pesmom, ma i jednim stihom, Kornelije Kovač utkao je muziku u svoje zapise, u svoje erotske fantazije, tvoreći melodije koje odzvanjaju nepreglednom vojvođanskom ravnicom, koje se protežu do u nedogled, čineći istu još prostranijom, a u nama budeći želju da se ova fragmentarna, no jedinstvena proza, nikada ne završi.

Nikad dosta žudnje.
dr.Draško Redžep