VAGON - Zoran Živković

Uz kondukterovu pomoć putnik se u poslednji čas ukrcava u voz koji je već krenuo. Nema kartu, ali niko mu je i ne traži. Dobija papuče s ružičastom pufnom, pa se otiskuje u pohod kroz vagon idući, u kondukterovoj pratnji, od kupea do kupea. U prvome, od čudnovate petočlane porodice doznaje za tajnu voštanog dugmeta; u drugome, grupa monaha obrijanih glava predlaže mu partiju obrnutog šaha, a jedan od njih peva o zagonetnom rogatom jajetu; u trećem sreće kepeca i slepog slikara, autora ciklusa o drvenoj cucli. U četvrtoj, obed mu nude četiri devojke u vojničkim uniformama na kojima leži prokletstvo čokoladnog lavora; u petome ga dočekuju bolničarka i veoma vremešni par koji svoju dugovečnost duguje staklenom vadičepu. Tu je konačno i šesti kupe u kome vlada tama; pet mesta zauzimaju veliki svetlucavi predmeti pominjani u prethodnim kupeima, dok je na šestom, nevidljiva, tajanstvena dama koja je ostavila svoj kobni trag u celom vagonu, a naročito na uslužnom kondukteru za koga ima jednostavnu poruku: ne sme se gubiti nada...

Gospođica Greta navrati u čajdžinicu kraj železničke stanice gde odluči da dâ maha iznenadnoj nepromišljenosti: naručuje čaj od priča na sluteći šta uz njega ide. Redom joj prilaze i sedaju za njen sto kelner, kasirka i četvoro gostiju da bi joj pričali priče koje se nastavljaju jedna na drugu sve dok konačno ne obuhvate i samu slušateljku...

Četiri usamljenika rade na velikom gradskom trgu: čuvar muzeja, kelnerica u kafeu, slepi muzičar i prodavačica bioskopskih karata. Ne poznaju se međusobno, a objedinjuje ih naklonost prema umetnosti koja će na kraju lepotom preobraziti čitav trg i ceo svet...