ČUVARI SVETINJE - Dragan Tanasijević

Sveta Srbska Carska Lavra manastir Visoki Dečani

Štampano sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Raško-Prizrenskog Artemija

Dragan S. Tanasijević je rođen u Beogradu 1959. godine.
Mašinski inženjer 1982.
Studije na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Član ULUPUDS-a od 1987.
Istaknuti umetnik fotografije od 2002.
Od 1973. je počeo da se bavi fotografijom a od 1978. godine da aktivno izlaže svoje radove.
Zvanje Majstora Fotografije u Foto Savezu Srbije stiče 1982. godine.
Do sada je učestvovao na preko 880 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobio preko 90 nagrada i 130 priznanja, diploma i zahvalnica.
Sačinio i organizovao 57 samostalnih izložbi.
Veći deo radova su mu postali sastavni deo privatnih i muzejskih zbirki u našoj zemlji i svetu : Srpska Akademija Nauke i Umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Muzej Srpske Pravoslavne Crkve, Istorijski muzej Srbije.
Štampano mu je šest samostalnih i veći broj koautorskih fotomonografija, od kojih je IZ SMRTI U ŽIVOT - ispraćaj Patrijarha srpskog Pavla u tiražu od 20.000 primeraka.
U razvojnom umetničkom putu svešteno đakon Dragan Tanasijević se najviše zadržao na portretu kao izazovu i načinu stvaralačkog izražavanja .

Iz kritike :

Draganu S. Tanasijeviću poodavno je postalo jasno da umetnik koji ima ambiciju da pripadne autentičnom svetu umetnosti ne bi smeo da ponavlja već realizovane ,,koncepte ” , niti da tavori u opštim mestima obezličenog stereotipa. Da bi iskoračio do novih tvoračkih mogućnosti, umetnik je tu da se suprotstavi konformizmu i duhu gotovog rešenja. Sa takvim opredeljenjem, Tanasijević je krenuo u nove nepoznate likovne doživljaje.

Pokazalo se da nije važan samo njegov duhovni indentitet i artistički stav, već i njegova saznajna strategija. Edgra Moren kaže da čovek ostaje nesposoban da dobro vidi dok ne vidi sebe. Moramo svoj duh staviti u pokret da bi smo proverili oči, kao što moramo oči staviti u pokret da bi smo proverili duh. Iza umetničke fotografije Tanasijevića stoji snaga umetnikove personalnosti i strategija prepoznavanja tajne bića. Zato on i ne pristaje na lice- masku. Njega ne interesuje bukvalna indentičnost-kopija, pa ni spoljašnost fizionomije. On je zaokupljen unutrašnjom fizionomijom, unutrašnjom stvarnošću ličnosti. Tu je već najbliži ideji Dijane Arbus o tome da je fotografija ,,tajna o tajni ” . Nastojanje da se zaviri u tajne tuđih života navela je Žana Ženea da kaže o svetu da je posle pojave fotografije postao javna kuća bez zidova.

Čini se zato da Tanasijeviću nisu bliska isključiva stanovišta-polarizacije. U njima se fotografija vidi ili kao do kraja precizan i racinalni čin inteligencije i svesti ili kao ,,pre-intelektualno ” , to jest intuitivna sfera ljudske komunikacije. On zna da su ove dve sfere isprepletane i nerskidivo povezane, zato ih i ne razdvaja. U njegovom fotografisanju očigledno su u igri iskustva i svesnog i nesvesnog, racinalnog i iracionalnog, svet pra-slika i simboli savremenosti. Njegova umetnost u izvesnom smislu označava i kontinuitet i diskontinuitet sa tradicionalnom fotografijom.

Dr Ratko Božović; kljiževnik, publicista, profesor za predmete: Teorija kulture, Socijologija kulture, Javno mnenje, Socijologija umetnosti