KORENI MENADŽMENTA 1573 - 1941 - KORENI ZA BUDUĆNOST

Bogata riznica knjiga iz prošlosti o utemeljenju poslovnog sveta i života na prostorima Jugostočne Evrope, potom starih stručnih časopisa i novina, arhivskih dokumenata od XVI do XXveka, bila je veliki izazov za izdavača za izbor autentičnih tekstova, članaka, eseja i uputstava u oblasti upravljanja, organizacije, trgovačke prakse, poslovne etike, uljudnog ponašanja i ophođenja.
Nepresušni izvor tradicionalnih vrednosti i ’večitih’ istina na koje se valja podsetiti jer su i zabeležene kao ostavština za budućnost, poslužila je izdavaču za posve originalno izdanje pod nazivom KORENI MENADŽMENTA čiji se prvi deo temelji na preporukama o upravljanju promenama pa sve do ustoličenja principa uzajamnog poverenja i poštovanja što je u osnovi Adižesovog metoda učenja po kome izdavač i nosi ime.
Raznolikost u jeziku, stilska neujednačenost i pravopisna nedoslednost tekstova koji potiču iz raznorodnih balkanskih područja, samo potvrđuju u bližoj i daljoj prošlosti, da su vazda bili postavljani i primenjivani univerzalni principi rukovođenja i upravljanja čiji se bazični koreni poštuju i u današnjoj menadžment teoriji i praksi.

Privrednik, 1927, Beograd
Danas, kakav je svet, izgleda i čudno i smešno dokazivati da se do bogatstva drugim putem dolazi, osim pukom srećom, slučajem ili sudbinom.
Sva sreća, što tako svagda ne misle! Gde su ti, što se obogatiše, a da ni ne naslediše, niti im slučaj pomaže, niti im sreća posluži?
Tamo preko mora, daleko u Americi, živi taj svet.
U njih je jedan prost dućandžija vremenom stekao 24 miliona. Kad su ga pitali kako je dotle doterao, izrekao je ove mudre reči: “Sigurnost, da ćeš uspeti, ne leži ni u vremenu, ni u mestu, ni u sretnim prilikama, već sve zavisi i stoji do samog čoveka. A što god je šire polje rada, jači je uspeh. Vrednoća, štednja, poštenje i tačnost su preduslovi sigurnom uspehu.”
Onaj opet sa 200 miliona rekao je: “Gledaj da svaki dan ustrajno radiš određeni broj sati. Nastoj, da mušterija veruje u ono, što joj obećaješ, pa da i najnemiliju za sebe zadobiješ. Ali pazi, da nikome svoje osnove ne otkrivaš, pa čak ni najpoverljivijim savetovalcima! Kad si o jednoj stvari dobro promislio, pregni, da je odmah i izvršiš, pa ćeš uspeti!”
Treći, koji je došao do 400 miliona, govori ovako: “Samopouzdanje je glavno. Još uz to nastoj, da budeš marljiv, pošten i štedljiv, pa ti je širom otvoren svet!”
Jedan opet sa 100 miliona kaže: “Spavaj 8 a radi 12 sati. Što ti još preostane, upotrebi za ono, što će duh da ti okrepi i telo da osnaži!”
Opet jedan kaže: “Bolji je malen pazar, pa siguran, nego velik, pa opasan." Tajna bogatsva leži u ovim stvarima: “u tačnosti, brzom trgovanju, štednji i u tome, da što više paziš, da ne preteruješ!”
Jedna gospođa, koja je stekla 240 milona, kaže ovo: “Put ka bogatinji, što vodi, lak je. I baš, što je tako prost, teško se pogađa. Prvi uslov za svakoga, ko će da se obogati, jest, da sam radi, da se uzda u sebe, u svoje ruke i svoju snagu. Ne valja gledati od jutra, pa do mraka samo, šta drugi rade.
Na radu se podiže i temelji sve, a sve što nije radom došlo, trulo je, trošno. Rad uliva snagu. I naučimo li se jednom na rad, ostajemo uvek radljivi, jer nam rad postaje svagdanja potreba.
I najbogatiji danas, koji se radom izdigoše do bogatstva, vidimo, gde i onda rade, kad bi lako mogli na novcu sedeti. Rad se njima usadio u dušu i u toj duši praznina bi bila, da čovek ne radi. “