PUSTINJA U PRAŠUMI - Svetozar Vlajković

Osnovno polazište ovog umetnika glasi: pisac može bez jednog grada, grad ne postoji bez svojih pisaca. Zato je kao malo koji savremeni pisac sopstvenim stilom, sadržinom i formom, kao i društvenim problemima kojima se pozabavio u svojoj prozi, nastojao da Beograd u srpskoj književnosti dobije sopstveni znak, bar onoliko koliko je u prozi nobelovca Ive Andrića dobio Višegrad. Pustinja u prašumi je esejistička autobiografska proza strukturisana kao roman koji obuhvata period bolnih, hiperinflatornih devedesetih godina na tlu Srbije. Kao i u prethodnoj knjizi Don Žuan beogradski u šumi čudnovatoj, u kojoj rekonstruiše period u srpskoj književnosti od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka, pisac i u ovoj čitaocima prezentira sopstvena iskustva sa kulturnom sredinom, političkim voluntarizmom i haosom u kome se ogleda ovdašnje društveno okruženje.