LONDON - Luj Ferdinad Selin

Novootkriveni roman francuskog majstora niskih strasti.

„Selin je surov do krajnjih granica, njegov jezik je organski, nabijen besom, mirisima, znojem.“
– Le Parisien

Luj-Ferdinand Selin (1894–1961), jedan od najvećih pisaca XX veka, rođen je i odrastao u Parizu, ali život ga je bacao tamo-amo, od ratnih užasa do Afrike i Amerike, o čemu govori u Putovanju nakraj noći, romanu koji ga je proslavio. Selinov stil je ono što ga izdvaja od drugih velikih pisaca našeg vremena i možda se samo Tomas Bernhard može porediti s njim. Pre nekoliko godina pronađeni su rukopisi koji su dugo smatrani izgubljenim, Rat i London, o događajima koji prethode Putovanju.

London je nastavak romana Rat (LOM/Laguna, 2024) i oni čine neodvojivu celinu. Selin je oba romana pisao početkom tridesetih godina XX veka, u vreme kad je objavljeno Putovanje nakraj noći, i pred nama je genije na svom vrhuncu. Ovo je u svetu jedan od prvih prevoda romana London.

„Ferdinand, junak romana Rat, napušta Francusku i odlazi u London, 'gde po volji sudbine na kraju dođu da se sakriju svi prezreni i svi njihovi čudni naglasci'. U njemu pronalazi svoju devojku, prostitutku Anžel, koja sada živi zajedno s engleskim majorom Perselom. Ferdinand će stanovati na mansardi pansiona Lester, gde izvesni Kantalup, makro iz Monpeljea, organizuje veoma živu trgovinu seksom koji pružaju devojke, u čemu mu pomažu živopisni likovi od kojih je jedan policajac Bižu i jedan bivši stručnjak za podmetanje bombi Borokrom. Svodništvo, alkoholizam, dilovanje droge, nasilje i sve moguće nezakonite aktivnosti svakog dana sve više čine sumnjivim članove te družine, koje proganja mogućnost da budu poslati ili ponovo vraćeni na front.

Iako ima dodirnih tačaka s Ginjolovom družinom, poznijim Selinovim romanom čija se radnja takođe odvija u Engleskoj, London se snažno nameće kao velika pripovest dva životna poziva: onog lekarskog i onog književnog... Ili, drugim rečima, kako ostati u dodiru s ljudskom istinom, gurnut u tu do krajnosti lažljivu i neumesnu lakrdiju kakav je život.“


***

Francuski romanopisac Luj-Ferdinand Detuš je rođen 1894. godine kao jedino dete Fernana Detuša i Margerit-Luiz-Selin Giju. Njegov otac je radio u osiguravajućem zavodu, a majka je posedovala radnju sa čipkom. Tokom Lujevog detinjstva, porodica se preselila iz predgrađa u Pariz, gde je Luj pohađao školu. Između 1907. i 1909. roditelji šalju Luja u Nemačku, pa u Englesku kako bi naučio jezike i obučio se za posao trgovca. Po povratku u Francusku, Luj postaje šegrt kod trgovca tkaninama, a zatim i draguljara.


U septembru 1912. godine, Luj Detuš odlazi dobrovoljno u vojsku. Teško je ranjen u desnu ruku u oktobru 1913. tokom jedne vojne operacije u Belgiji, operisan i poslat u Pariz gde je odlikovan vojnom medaljom za podvig. U maju 1914. prebačen je u konzularnu službu Francuske ambasade u Londonu, odakle u martu 1916. odlazi u Afriku kao nadzornik plantaža. U Pariz se vraća 1917. da bi se potom posvetio studijama medicine. Godine 1924. u svojstvu poslenika Društva naroda odlazi na misiju u Ženevu, putuje u Ameriku, na Kubu, u Kanadu i ponovo u Afriku. Otvara svoju ordinaciju 1927. u Parizu.


Proslavio se prvim romanom Putovanje nakraj noći (1932), koji je potpisao prezimenom svoje bake – Selin. Potom je objavio roman Smrt na kredit (1936) koji je zbog opscenosti izazvao veliki skandal. Povređen reakcijama kritike, koja ga ili napada ili ignoriše, Selin odlazi u Sovjetski Savez a potom objavljuje antikomunistički pamflet „Mea culpa“ u kojem ispoveda utiske sa tog putovanja. Nadalje kompromituje svoj ugled zbog žestokih antisemitskih napada jer počinje da oseća da Jevreji guraju Francusku u rat sa Hitlerom. Godine 1937. objavljuje pamflet „Bagatele za jedan pokolj“ i „Školu za leševe“ naredne godine.


Početkom Drugog svetskog rata radio je kao lekar na francuskom bojnom brodu, a kasnije je nastavio sa lečenjem francuskih izbeglica. Iako nije bio posebno povezan sa okupatorima, ekstremnoj desnici je smetao njegov pacifizam, a neki pripadnici Pokreta otpora smatrali su ga izdajnikom i kolaboracionistom. Da bi izbegao kaznu, početkom savezničkih operacija kroz razorenu Nemačku probija se do Danske. Međutim, biva optužen za kolaboraciju zbog čega osamnaest meseci boravi u zatvoru. Vratio se u Francusku 1951. godine nakon što ga je vojni sud pomilovao. Po povratku, nastavio je da se bavi medicinom i pisanjem sve do smrti 1961. godine.


Njegova poslednja dela, trilogija koju čine Od zamka do zamka (1957), Sever (1960) i Rigodon (posthumno objavljen 1969), prikazuju Drugi svetski rat iz perspektive unutar Nemačke. Ostala dela uključuju Guignol’s Band (Ginjolova družina, 1944), Casse Pipe (Vojna, 1949) i Entretiens avec le Professeur Y (Razgovori s profesorom Y, 1955).


Selinovi romani – Putovanje nakraj noći i Smrt na kredit – ušli su pred kraj njegovog života u prestižnu Galimarovu kolekciju „Plejada“ čime je označen Selinov povratak na književnu scenu.


Godine 2022. u javnosti su se pojavili rukopisi romana Rat i London za koje se smatralo da su izgubljeni 1944, a uskoro se očekuje objavljivanje i trećeg rukopisa čiji je naslov za sada nepoznat.