NOĆ I SMEH - Nuno de Braganca

Nuno manuel Caupers de Braganca rođen je u Lisabonu 1929. u porodici koja pripada najvišoj portugalskoj aristokratiji, (Dinastija Braganca vladala je Portugalom od 1640. do uspostavljanja republike 1910. godine) što će, na najrazličitije načine, ponekad i kontradiktorno, obeležiti mnogo šta u njegovom životu. Za vreme studija na pravnom fakultetu u Lisabonu okrenuo se katolicizmu, u čijem je duhu kao dete odgajan. Već u to vreme u njegovim prvim tekstovima objavljenim u časopisu Encontro, raspoznavao se njegov specifičan stil, oslonjen na nadrealizam, na američku literaturu četrdesetih godina XX veka (posebno Hemingveja i Foknera), a delimično na modernističku englesku poeziju (T.S. Eliot). Iz toga doba potiče i njegovo interesovanje za filmsku umetnost - napisao je brojne filmske kritike i bio osnivač i direktor Filmskog centra u Lisabonu. Istovremeno, bio je veoma aktivan u zabranjenom pokretu Progresivnih katolika u borbi protiv Salazarove diktature. Tokom šezdesetih godina njegovi politički stavovi su se radikalizovali. Pristupio je Pokretu revolucionarne akcije i Pokretu hrišćanskog otpora. Aktivno je učestvovao umnogim rizičnim ilegalnim akcijama: pomagao je beguncima iz zatvora, služio kao čovek za kontakt. Bio je lični prijatelj sa vođama antifašističkog otpora Salgada Zenje i Marija Soareša (potonjeg predsednika Republike Portugal). Tajno je intervjuisao vođu zabranjene komunističke artije Portugala - legendarnog Alvara Kunjala, i učestvovao u aktivnostima ultralevice. U međuvremenu je pisao za nekoliko časopisa i potpisao scenaerija za nekoliko filmova. Od 1968. godine je živeo i radio u Parizu, kao član stalne delegacije Portugala pri OECD-u. Njegov prvi roman "Noć i Smeh", čije je pisanje okončao prilikom posete Beogradu, objavljena je 1969. posle antifašističkog prevrata, 25. aprila 1974, vratio se u Portugal gde je preminuo 1985. godine.