RODOLJUBIVOJEVE PESME - Ljubivoje Ršumović

Љубивоје Ршумовић рођен је у Љубишу, на Златибору, 3. јула 1939. године. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је дипломирао 1965. године на Филолошком факултету, на групи за компаративну књижевност.

Почео је писати рано, још као основац, у Љубишу. Прве песме је објавио као гимназијалац, 1957. године, најпре у Ужичким “Вестима”, а затим у “Књижевним новинама”, званичним гласилом Удружења књижевника Србије.

Родна кућа, у Љубишу, на Златибору.
Родна кућа, у Љубишу, на Златибору.
1965. запослио се у Радио Београду, у редакцији програма за децу. Свој литерарни рад успешно уграђује у ауторске емисије “Уторак вече – ма шта ми рече”, “Суботом у два” и “Весели уторак”. У тим програмима примењује “документарну поетику”, коју је усвојио од Јована Јовановића Змаја и Душка Радовића, и педагошку доктрину Џона Лока: “Што пре дете сматраш човеком – пре ће човек и постати!”

1968. прелази у Телевизију Београд и ради познате серије: “Двоглед”, “Хиљаду зашто”, “Хајде да растемо” и популарну “Фазони и форе”, која је имала, до сада, 157 епизода. Као телевизијски посленик написао је, снимио и режирао преко шест стотина емисија. Поред програма за децу урадио је и неколико документарних програма, попут серије ”Дијагонале – приче о људима и наравима”, у којима говори о појединим етничким групама, пуштајући припаднике тих група да сами дају карактеризацију својих саплеменика.

Објавио је више од 100 књига, углавном за децу и дела су му преведена на више страних језика. У Позориштима је извођено више његових дела.

Његова песма “Деца су украс света” ( уз композицију Миње Суботе) проглашена је званичном дечјом химном у Србији!

Добитник је великог броја књижевних награда и признања у Србији, од којих најзначајније, Октобарска награда града Београда, “Невен”, Бранкова награда, Вукова награда. Добио је и две запажене међународне награде: “Пуља” у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду УНЕСКО-а за “Буквар дечјих права”, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.

Упоредо са књижевним радом бавио се и спортом. Оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба “Црвена звезда”. Био је председник Карате савеза Србије, и савезни је судија у карате спорту.

Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта БОШКО БУХА.

Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета, при организацији Пријатељи деце Србије.

Живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.