SAMO NEK APSIDISTRE LETE - Džorž Orvel

Samo nek aspidistre lete je treći Orvelov roman,koji je prvi put objavljen 1936. godine. Radnja ovog donkihotovskog romana, odvija se u Londonu, tridesetih godina XX veka. Roman govori o životu Gordona Komstoka, mladog čoveka koji živi po svojim principima i ne odstupa od sopstvenih ideala po cenu gladi, bede i egzistencijalnog opstanka. Njegova borba je usmerena protiv „boga novca“ i svega što on predstavlja. Aspidistra, biljka koja u to vreme predstavlja statusni simbol, jedan je od njegovih najvećih objekata mržnje.

***

Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski pisac, novinar i esejista, najpoznatiji po romanima „Životinjska farma“ i „1984“. Svojim delima ostavio je snažan pečat u svetskoj književnosti, oštro kritikujući totalitarizam, društvenu nepravdu i zloupotrebu moći. Orvel je cenjen i kao jedan od najuticajnijih engleskih esejista 20. veka, čiji su politički i književni tekstovi i danas relevantni i često citirani.

Najpoznatije knjige Džordža Orvela
Jedno od najpoznatijih dela Džordža Orvela je „Životinjska farma“, alegorijska antiutopija koja kroz priču o pobuni životinja na jednoj farmi razotkriva mehanizme nastanka totalitarnih režima, manipulacije mase i kulta ličnosti. Inspirisana posledicama Ruske revolucije i autorovim ličnim iskustvima iz Španskog građanskog rata, ova satira prevazilazi konkretan istorijski kontekst i postaje univerzalna priča o svim revolucijama koje iz idealizma skliznu u represiju. Orvel je želeo da prikaže kako vlast lako kvari vođe kada mase ostanu pasivne. „Životinjska farma“ je jedno od najvažnijih dela 20. veka, neizostavna lektira koja i danas, možda više nego ikada pre, poziva na budnost, kritičko mišljenje i razumevanje društvenih procesa.

Još jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti izašlo je iz njegovog pera. Knjiga „1984“ predstavlja distopijski roman koji prikazuje mračnu viziju društva pod apsolutnom kontrolom totalitarne vlasti. Objavljen 1949. godine, ovaj roman je postao snažna opomena generacijama koje su usledile – ali i jezivo proročanstvo koje se u mnogim aspektima savremenog društva čita kao stvarnost, a ne fikcija. U svetu u kome je „rat mir“, „sloboda ropstvo“ i „neznanje moć“, pojedinac je sveden na broj, a istina na propagandni konstrukt koji oblikuje partijska volja. Glavni junak Vinston Smit pokušava da sačuva zdrav razum, sećanje i ličnu istinu u društvu u kome su istorija, jezik i misao pod potpunom kontrolom Velikog Brata.