OLIVER TVIST - Čarls Dikens

Siroče Oliver Tvist odrasta u veličanstveno Viktorijansko doba čija su najviša dostignuća: siromaštvo, glad i dečiji rad. Pripovedajući dečakovu tešku životnu priču autor se britkim humorom i satirom obračunava sa zabludama “filozofa” koji nisu odrastali u sirotinjskim domovima ili među kriminalcima, ali imaju moć i vole da sude o tim pojavama.

Voleo bih da je je neki dobro uhranjen filozof, čija se hrana i piće pretvaraju u žuč u njemu, čija je krv ledena, a srce okovano gvožđem, voleo bih da je on video Olivera Tvista kako halapljivo grabi pomije koje ni pas ne bi hteo.

Oliver Tvist je drugi po redu Dikensov roman, koji je prvobitno izlazio kao serijal od 1837. do 1839. godine. Ovo kultno delo doživelo je i brojne adaptacije kroz filmove, serije, mjuzikle i pozorišne predstave.

***

Čarls Džon Hafam Dikens (7. februar 1812 – 9. jun 1870) bio je engleski književnik i kritičar društva. Stvorio je neke najpoznatije svetske književne likove i mnogi ga smatraju najvećim romanopiscem viktorijanskog doba. Njegova dela uživala su nezapamćenu popularnost još za njegovog života, a do dvadesetog veka kritičari i stručnjaci priznali su ga za književnog genija.


Rođen u Portsmutu, Dikens je napustio školu i zaposlio se u fabrici kad mu je otac dospeo u dužnički zatvor. Iako nije imao zvaničnog obrazovanja, uređivao je jedan nedeljni časopis punih dvadeset godina, napisao je petnaest romana, pet novela, stotine pripovedaka i publicističkih članaka, često je držao predavanja i javna čitanja svojih dela, neumorno je pisao pisma i živahno je vodio kampanje za prava dece, obrazovanje i druge društvene reforme.


Prvi književni uspeh Dikens je doživeo 1836. godine, kada je u nastavcima objavljen Pikvikov klub, književni fenomen svog vremena – uglavnom zahvaljujući uvođenju lika Sema Velera u četvrtom nastavku – što je podstaklo proizvodnju predmeta nadahnutih knjigom i nastanak drugih dela sa sličnom temom. Za nekoliko godina Dikens je stekao književnu slavu i u drugim zemljama i postao poznat po duhovitosti, satiričnosti i pažljivom posmatranju ličnosti i društva. Njegovi romani, koji su uglavnom izlazili u nedeljnim ili mesečnim nastavcima, prvi su objavljivani na ovaj način koji će postati preovlađujući u viktorijansko vreme. Napeti završeci nastavaka držali su čitaoce u neizvesnosti. Ovaj format omogućavao je Dikensu da procenjuje reakciju publike i često prilagođava zaplete i razvoj likova prema tim informacijama. Svoje zaplete gradio je vrlo brižljivo i često je u priče uplitao elemente savremenih događaja. Mnogobrojni nepismeni siromasi plaćali su po pola penija da im se pročita nova mesečna epizoda, što je stvaralo i nadahnjivalo novi stalež čitalaca.


Dikensova novela Božićna priča iz 1843. godine i dalje je izuzetno popularna i neprestano nadahnjuje adaptacije u svim umetničkim žanrovima. Oliver Tvist i Velika očekivanja takođe su često adaptirani i, kao i mnogi njegovi romani, prizivaju slike ranoviktorijanskog Londona. Dikensov najpoznatiji istorijski roman je Priča o dva grada (odvija se u Londonu i Parizu) iz 1859. Kao najslavnija ličnost svog vremena, Dikens će u kasnijem razdoblju karijere, na zahtev javnosti, poći na turneje na kojima je čitao svoja dela.

Osmog juna 1870. Dikens je pretrpeo moždani udar posle čitavog dana rada na romanu Edvin Drud. Sutradan je, ne došavši svesti, preminuo u svom seoskom domu Gadshil plejsu.