BEZ PROLAZA - Čarls Dikens / Vilki Kolins

Pozorišna predstava Bez prolaza: Drama u pet činova, nastala 1876. godine, bila je rezultat višegodišnje saradnje i bliskog prijateljstva Čarsla Dikensa i Vilkija Kolinas. Iste godine adaptirana je u istoimeni film koji je predstavljao spoj tipičnih dikensovih junaka i uveliko poznatih Kolinsovih elemenata melodrama, slučajnosti i trilera.

Radnja, pozicionirana u Londonu, delimično je okrenuta ka misterioznom životu izvesnog Valtera Vajldinga, mladog muškarca, inače proizvođača vina, koji traga za svojim poreklom. U istom trenutku, međutim, pred čitaocima se odigrava prava drama u životu Džodža Vendejla, Vajlingovog prijatelja i saradnika, pred kojim se pojavljuje niz nepredviđenih prepreka koje mu onemogućavaju uživanje u ljubavi sa voljenom damom. Kako bi postigao svoj cilj, on će morati da pođe na teško putovanje kroz Alpe, zbog kog će biti na ivici smrti, ni ne sluteći tada ko je njegov neprijatelj.

Ovo je priča istovremeno o gubitku i pronalasku identiteta, naizgled nepremostivim razlikama među društvenim klasama, uticaju prošlosti na sadašnji život i njenim posledicama koje se ne mogu izbrisati, neraskidivim porodičnim vezama, ljudskom potrebom za pripadanjem. Krajnje, a karaktristično za književnost XIX veka, Bez prolaza je roman o pobedi dobra nad zlim, o hrabrosti I ljubavi, pravdi, veri kako u sebe, tako i u druge.

***

Čarls Džon Hafam Dikens (7. februar 1812 – 9. jun 1870) bio je engleski književnik i kritičar društva. Stvorio je neke najpoznatije svetske književne likove i mnogi ga smatraju najvećim romanopiscem viktorijanskog doba. Njegova dela uživala su nezapamćenu popularnost još za njegovog života, a do dvadesetog veka kritičari i stručnjaci priznali su ga za književnog genija.


Rođen u Portsmutu, Dikens je napustio školu i zaposlio se u fabrici kad mu je otac dospeo u dužnički zatvor. Iako nije imao zvaničnog obrazovanja, uređivao je jedan nedeljni časopis punih dvadeset godina, napisao je petnaest romana, pet novela, stotine pripovedaka i publicističkih članaka, često je držao predavanja i javna čitanja svojih dela, neumorno je pisao pisma i živahno je vodio kampanje za prava dece, obrazovanje i druge društvene reforme.


Prvi književni uspeh Dikens je doživeo 1836. godine, kada je u nastavcima objavljen Pikvikov klub, književni fenomen svog vremena – uglavnom zahvaljujući uvođenju lika Sema Velera u četvrtom nastavku – što je podstaklo proizvodnju predmeta nadahnutih knjigom i nastanak drugih dela sa sličnom temom. Za nekoliko godina Dikens je stekao književnu slavu i u drugim zemljama i postao poznat po duhovitosti, satiričnosti i pažljivom posmatranju ličnosti i društva. Njegovi romani, koji su uglavnom izlazili u nedeljnim ili mesečnim nastavcima, prvi su objavljivani na ovaj način koji će postati preovlađujući u viktorijansko vreme. Napeti završeci nastavaka držali su čitaoce u neizvesnosti. Ovaj format omogućavao je Dikensu da procenjuje reakciju publike i često prilagođava zaplete i razvoj likova prema tim informacijama. Svoje zaplete gradio je vrlo brižljivo i često je u priče uplitao elemente savremenih događaja. Mnogobrojni nepismeni siromasi plaćali su po pola penija da im se pročita nova mesečna epizoda, što je stvaralo i nadahnjivalo novi stalež čitalaca.


Dikensova novela Božićna priča iz 1843. godine i dalje je izuzetno popularna i neprestano nadahnjuje adaptacije u svim umetničkim žanrovima. Oliver Tvist i Velika očekivanja takođe su često adaptirani i, kao i mnogi njegovi romani, prizivaju slike ranoviktorijanskog Londona. Dikensov najpoznatiji istorijski roman je Priča o dva grada (odvija se u Londonu i Parizu) iz 1859. Kao najslavnija ličnost svog vremena, Dikens će u kasnijem razdoblju karijere, na zahtev javnosti, poći na turneje na kojima je čitao svoja dela.

Osmog juna 1870. Dikens je pretrpeo moždani udar posle čitavog dana rada na romanu Edvin Drud. Sutradan je, ne došavši svesti, preminuo u svom seoskom domu Gadshil plejsu.

***

Vilijam Vilki Kolins (1824-1889), engleski romanopisac, esejista, dramski pisac i slikar počeo je da uči svoju pripovedačku veštinu još u internatu koji je pohađao kao dečak, gde je školskom siledžiji svake večeri morao da ispriča priču pre nego što bi ga ovaj pustio da ode na spavanje. Rođen u porodici poznatog akademskog slikara, mladi Kolins je kao dete dobio dobro obrazovanje i proveo rane godine života u Italiji i Francuskoj.