ČOVEK KOJI NIJE PROČITAO HAZARSKI REČNIK - Filip Inđić

Kada se četrdesetšestogodišnji novinar, pisac i direktor male izdavačke kuće prvi put sretne sa svetom interneta, ni ne sanja da će tako otvoriti Pandorinu kutiju u kojoj se nalazi mnogo više od muzičkih numera njegove mladosti.

Suočen sa radikalnom promenom životne rutine i ličnim moralnim dilemama, on postaje junak jednog potpuno novog doba.

Razvijajući teme kakvih do sada nije bilo u srpskoj književnosti, radnja ovog duhovitog i inteligentno napisanog romana predstavlja priču o uticaju tehnologije na pojedinca i društvo, kao i nostalgični izlet u društvenu stvarnost Srbije s početka 21. veka.

***

Филип Инђић, jедна од последњих СФРЈ беба. Надимак Ћира још од детињства. Боја очију – браон, са младежом у левом оку. Позни бик. (штагод то значило). Коса, оштра. Леворук. Патике број 46, вратио сам се опет плитким, белим и неудобним патикама. Бандерас – Медитеранео (зелени). Тренирао некада рагби, стуб или друга линија у завиности од килаже. Спиру и Фантазио и са њима Спип, Горњи Милановавац издања. Барем једном недељно се одиграју Хероји моћи и мађије 3. Не волим теклиу, Саутерн Комфорт ретко одбијем. Гранд Пунто 1.3. Подварак. Мало лука и туцане. Више мачке него пси. Лифтови смарају. Калчо сличице, исечке из новина, налепнице. Дресови. Марлборо тач, дуги таминији. Има свашта нешто на интернету, по порталима, али најпоноснији на оно у штампаним издањима Политике и на Човека који није прочитао хазарски речник. Не знаш је. Видимо се сви – Цане.