MISTERIOZNI STANAR - Mari Belok Launds

Misteriozni stanar se smatra prvim književnim delom zasnovanim na zločinima Džeka Trboseka, londonskog ubice s kraja 19. veka čiji identitet nikada nije otkriven. Ovo delo sjajne psihološke iznijansiranosti izvanredna je slika toga šta jedan niz nerešenih ubistava može učiniti pojedincu, porodici i čitavom društvu.

***

Mari Belok Launds (1868–1947) rođena je u uglednoj englesko-francuskoj porodici koja je dala značajan doprinos društvu u književnosti i nauci. Bila je bilingvalna, a sebe smatrala Francuskinjom, iako je rođena i umrla u Engleskoj. Bila je književnica i dramaturg, aktivna skoro čitavu prvu polovinu dvadesetog veka. Iako gotovo bez formalnog obrazovanja, rano je počela da piše i pisala je mnogo. Autorka je nekoliko desetina dela beletristike i dokumentarne literature.

Njena dela sadrže izvanredno pronicljivu kritiku društva, bave se ženskim pitanjem, pitanjima klase, nacionalizma, braka i prožeta su diskretnim, suvim engleskim humorom koji bi nepažljivom čitaocu lako mogao promaći.

Mari Belok Launds je čuvena po svojim romanima i scenarijima zasnovanim na istorijskim događajima, najčešće na veoma poznatim zločinima. Ali u pitanju nisu klasični krimi romani ili misterije – ona sebe nikada nije smatrala autorkom kriminalističkih romana. Nju sam zločin i sudbina žrtvi ne zanimaju, a identitet počinioca često se otkriva veoma rano, pa ni oko toga nema napetosti. Ono što nju zanima i što daje živost i napetost njenim delima jeste uticaj zločina na društvo i pojedinca. Belok Launds s podjednakom pažnjom posmatra i secira bezglave reakcije društva suočenog sa surovošću koju ne može da pojmi, zbunjenost i nesposobnost policije, krvožednost štampe, nestalnost javnog mnjenja, kao i dramatične efekte koje prisustvo zločina izaziva kod pojedinaca koji su imali nesreću da se nađu u njegovoj orbiti.

Misteriozni stanar je njeno najpoznatije delo. Smatra se prvom knjigom zasnovanom na zločinima Džeka Trboseka. Ekranizovana je nekoliko puta, a prvu filmsku verziju ovog romana snimio je 1927. godine Alfred Hičkok. Adaptiran je i za radio i televiziju, pa čak i za operu. I nakon više od sto deset godina od svog nastanka, ovo delo ne prestaje da fascinira i intrigira.