DNEVNIK 1966 - 1971 - Maks Friš

Putovanja Maksa Friša ratom teško potresenom Evropom, sa glavnim stanicama u Frankfurtu, Minhenu, Berlinu, Pragu, Varšavi, Beču i Milanu, čine biografsku pozadinu i spoljni povod prvih dnevnika (1946-1949), koji daleko premašuju okvire dnevnih zapisa i putopisa. Lična sfera uzmiče pred vešto povezanim mozaičkim razmišljanjima o politici, književnosti i pozorištu, i sećanjima na susrete s ličnostima poput Brehta i Vajldera.
Taj pregled i književne skice preobražavaju njegove lične doživljaje u epsku materiju dajući joj večnu vrednost.
Drugi dnevnici, pisani nakon dvadeset godina, preuzimaju strukturu prvih i proširuju je. Svedočenja savremenika i komentari dnevnih događaja, s fikcijom kao trećim elementom, stvaraju svojevrstan izveštaj jednog osobenjaka na putu ka političkoj samosvesti. Portreti savremenika svedoče o piščevoj subjektivnoj analizi sopstvenog vremena. Motivi kao što su otadžbina, brak, novac, prijateljstvo, starost, nada... često sa nivoa autorovog samopreispitivanja prelaze na plan samorazotkrivanja čitaoca. Frišove zabeleške, međutim, ne predstavljaju pouke, već priznanje sopstvenog skepticizma.
Svojim dnevnicima Friš ne želi da prenese čitaocima lična iskustva niti da im nametne svoja shvatanja. On hoće da ih podstakne na razmišljanja o sebi samima, o sopstvenim stavovima i vlastitim postupcima