SRBI NA KORZICI - Zoran Radovanović

У години када се обележава 100 година од Великог рата пред читаоцима нашла се публикација о догађајима који су обележили страдање становништва Србије и борбу за васкрс српског народа. Општи је утисак да је аутор успео да саопшти до сада непознате чињенице о боравку српског становништва на острву Корзици у Француској.

Рукопис обухвата око 180 куцаних страница. Подељен је на осам поглавља. Oпшти део обухвата основне напомене о улози Србије у Великом рату, као и преглед догађаја који су уследили током повлачења војске и народа на Крф. У прва два поглавља дати су општи, додуше већ познати подаци о Великом рату, али треба разумети жељу аутора да се на једном месту, ако ништа друго, подсети и направи увод у догађаје који су утицали на стварање нове географске и политичке карте света. У овом делу дати су записи ратних дневника учесника албанске голготе са Корзике о настанку песме „Креће се лађа Француска“. Наставља се са поглављем ратног дневника Ивана Ж. Ђерића и потресним причама о нади и животу далеко од родног краја.

Историјска поглавља у рукопису садрже богатство чињеница и других информација, од појмновног објашњења, узроцима и догађајима који су утицали на каснија дешавања. Аутор се ослања на зналачки пробрану научну и стручну литературу, затим на штампу, а делом и на ауторова архивска и друга истраживања. Историографска реконструкција, дата на основама постојеће доста богате литературе, углавном је урађена коректно и прегледно. Треба нагласити да се аутор, где је год то било могуће, није заустављао само на литератури, већ је својом већ познатом упорношћу, трагао за архивском грађом, али нарочито и успешно за предањима, легендама, казивањима и другим сличним подацима. Захваљујући томе, аутор је створио могућности за многе личне властите судове и погледе, често и смеле закључке, који нису увек у складу са традиционалним схватањима и знањима. Иако се у томе може наслутити извесна „научна јерес“, сматрам да су такви захвати аутора, као оригиналност рукописа, управо његова предност, јер се тим путем доприноси богатству података, промишљања и погледа о многим још увек отвореним питањима из задате теме.

На крају сматрам да рукопис представља допринос новом сагледавању историје која, и после 100 година, изазива пажњу и дивљење јунаштву и храбрости у одбрани Србије. Сматрам да читаоци имају прилику да сазнају нове чињенице непознате јавности, што је изузетан допринос новијој историји.