EPIDEMIJE PAGAVOG TIFUSA U SRBIJI 1915 - Vilijam Hanter

Радови пук. др В. Хантера су најобимније и највредније дело које се односи на појаву пегавог тифуса у Србији 1914/15. године и основ су за проучавање ових епидемија. Масовност оболевања од рекуренса и пегавца је уследила као директна последица Великог рата када се нашло у избеглиштву бројно становништво, а војска Србије приморана да буде у рововима више месеци, док појави епидемије доприноси и размештање по Србији великог броја ратних заробљеника као и чињеница да окупатор оставља за собом своје војнике оболеле од пегавца. У епидемији катастрофалних размера по Србију, која је трајала шест месеци, оболело је од пегавца 500.000 људи, а умрло од 135.000 до 150.000. Драматичност епидемије кулминирала је дневним оболевањем од 1.500 до 2.500 људи са умирањем од 50–70%.