HAMSIN 51 - Dragan Velikić

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade

Krajem proleća 1999. godine Nikola je dovršavao rukopis kratkih proza Čežnja pauka. Spuštao se padinama Kalemegdana na obalu Dunava. Zaglédao je svaki kamen Turskog kupatila i Kule Nebojše što se raspukao zbog nežnosti korova.
Beograd je opet bio posleratni grad.

„Hamsin 51 je spektakularna porodična saga pisana početkom devedesetih godina dvadesetog veka sa završnicom radnje koja tek treba da se dogodi kroz tri decenije ‒ u 2022. godini. Sivilo rata na Balkanu i nacionalna ludila su još uvek suviše blizu, a vreme će tek podariti univerzalnost ovom antiratnom delu.“
– Gerhard Moser, Neue Zürher Zeitung

„Zastrašujuća stvarnost poslednjeg rata koji drobi junakovu domovinu, prisutna je na početku romana, u godini 1991, a posledice iste te pustošne ’stvarnosti’ prisutne su i pri kraju romana, godine 2022, kao autorova futuristička projekcija rasutih života i sudbina nakon smiraja aktuelne istorijske pošasti. Sve što se dešava u ovom neobično vešto sklopljenom romanu, bilo ’stvarno’ ili izmaštano, generisano je upravo delovanjem te neotklonjive Stvarnosti.“
– Tihomir Brajović, Književne novine

„Velika evropska proza, omamljujuća i elegantna!“
– Hermann Wallman, Frankfurter Rundschau

„U nizu provokativnih osobina Hamsin 51 je i roman o najnovijoj srpskoj intelektualnoj emigraciji stvorenoj tragičnim raspadom SFRJ. Velikić ne prorokuje čak ni kada hrabro piše o 2022. godini, a pitanja o nacionalnoj budućnosti koja pokreće ostaju slutnje ‒ mreža čvorova, slučajnosti, poklapanja, dubinskog, tektonskog pomeranja koje je, možda, svima nama nerazgovetno. Sve nas to, kao opsena, prožima nesigurnošću, bliskom krizom i haosom koje proživljavamo.“
– Vasa Pavković, Politika

***

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada)

Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009).

Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010).

Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010).

Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić.

Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama.

Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.