ESTETIKA DVADESETOG VEKA - Mario Perniola

Iako se u dvadesetom veku estetika mrvi i ne može joj se dati koherentni oblik, ipak obimna produkcija estetičkih tekstova, može nas navesti i da dvadeseti vek definišemo kao "vek estetike". Polazeći od četiri konceptualna polja - život, forma, znanje, delovanje, Perniola izdvaja isto toliko linija estetičke refleksije koje odatle proističu i ilustruje ih pozivajući se na različita dela: od Diltaja do Fukoa (estetika života), od Velflina do Makluana i Liotara (estetika forme), od Kročea do Gudmana (estetika i znanje), od Djuia do Bluma(estetika i delovanje). Njima se pridružuje peta linija koja seže u područje afektivnosti i emotivnosti: refleksija na temu osećanja (koja određuje teoretski rad samog Perniole) , a proizlazi u dvadesetom veku iz dela koja nisu direktno povezana sa estetikom, a ipak su ključna u formulisanju i preformulisavanju savremenog senzibiliteta, kao što su dela Frojda, Hajdegera, Vitgenštajna, Lakana, Gatarija. Čak i onima kojima estetika nije bliska, ovo delo može biti inspirativno : Perniola nudi obilje ideja, znanja, novog promišljanja i onoga što estetika jeste, baš kao i svega onoga što je oblikuje, menja i suštinski čini drugačijom od svih ostalih disciplina.