ĆELAVA PEVAČICA I DRUGI ANTIKOMADI - Ežen Jonesko

Delo koje se na prvo pogled čini apsurdno, ali gledalac ili čitalac brzo i lako u njemu otkriva neke od osnovih teskoba koje muče sve nas. U tragikomično tkivo ovih pozorišnih komada (koji se čestonazivaju i natikomadima, antiteatrom ili teatrom apsurda) ugrađena su neka od temeljnih pitanja ljudske egzistenicje i , posebno, savremenog doba. Osim večitog straha od smrti i dilema oko smisla ili besmislenosti ljudskog postojanja, tu su i tipične savremene teme nasilja, duhovnog ugnjetavanja, borbe za osnovna ljudska prava, progresa koji ne služi čovečanstvu, itd. Zbog izuzetne duhovne složenosti ove dramske proze, Joneskovi štampani (anti)komadi omogućuju čitaocu da se zadubi nad slojevitim replikama, koje bi mu u pozorišnoj predstavi mogle izmaći.

Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (franc. Eugène Ionesco, rum. Eugen Ionescu; Slatina, 26. novembar 1909 — Pariz, 28. mart 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela. Njegove najznačajnije drame su: Ćelava pevačica (1950) Lekcija (1951) Stolice (1952) Amede, ili kako ga izgubiti (1954) Žak, ili pokornost (1955) Novi stanar (1955) Almina improvizacija (1956) Nosorog (1959) Kralj umire (1962) Šetnja po vazduhu (1963) Žeđ i glad (1964) Magbet (1972)