HADŽIJIN MAČ - Hamza Humo

Хамза Хумо (Мостар, 30. децембар 1895 — Сарајево, 19. јануар 1970) био је српски, југословенски и босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар уметности.

Биографија
Гимназију је завршио у Мостару. С почетка Првог светског рата био је ухапшен и интерниран у Мађарску. Године 1915. мобилисан као тумач и писар у болници у Ђеру.

По завршетку рата студирао је историју уметности (1918—23) у Загребу, Бечу и Београду[2]. Од 1922. године био је професионални новинар београдских листова „Новости“, „Реч“ и „Политике“ и активни члан Групе сарајевских књижевника.

Након капитулације Југославује 1941. одлази у село Цим код Мостара где остаје све време окупације. После рата живи у Сарајеву, уређује лист Ново вријеме, а затим ради као уредник Радио Сарајева и директор Умјетничке галерије.

По роману Адем Чабрић снимљена је ТВ серија „Коже“.

Био је стриц Авда Хума, високог државног и партијског функционера у СФР Југославији.

Дела
Нутарњи живот, песме, 1919.
Страсти, приповетке, 1923.
Град рима и ритмова, песме, 1924.
Са плоча источних, песме, 1925.
Грозданин кикот, 1927
Под жрвњем времена, приповетке, 1928.
Случај Раба сликара, новеле, 1930.
Приповијетке, 1932.
Љубав на периферији, приповетке, 1936.
Зграда на рушевинама, роман, 1939.[3]
За Тита, 1946.
Пјесме, 1946.
Хасан опанчар, приповетке, 1947.
Адем Чабрић, роман, 1947; 1951.
Поема о Мостару, 1949.
Три свијета, драма, 1951.
Перишићева љубав, приповетке, 1952.
Изабране пјесме, 1954; 1968.
Хаџијин мач, приповетке, 1955; 1964; 1967.
Сабрана дела I—VI, Сарајево 1976.