NIKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU - Džordž Orvel

Niko i ništa u Parizu i Londonu (1933.) prva je objavljena knjiga Džordža Orvela. Sadrži
tužne i savremenom čitaocu jezivo bliske životne ispovesti o ekstremnoj bedi londonskih
skitnica i modernom ropstvu pomoćnih kuhinjskih radnika u hotelima Pariza. Ove priče-
reportaže o pukom preživljavanju u tadašnjim najluksuznijim evropskim prestonicama su
proistekle iz neobičnih društvenih eksperimenata u kojima se autor lično okušao kako bi
preispitao predrasude i zablude o siromaštvu i teškom radu.
„Masu bogatih i siromašnih razdvajaju njihovi prihodi i ništa drugo, a prosečni milioner je
samo prosečni perač sudova odeven u novo odelo.”
Orvel je smatrao da je veliki problem to što se inteligentni, kultivisani ljudi, baš oni ljudi od
kojih bi se moglo očekivati da imaju liberalne stavove, nikada ne druže sa siromašnima.
Upravo taj jaz je pokušao da premosti ovom, a i svojim kasnijim knjigama: Burmanski dani,
Sveštenikova kći, Samo nek aspidistre lete, U borbi za vazduh..

***

Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski pisac, novinar i esejista, najpoznatiji po romanima „Životinjska farma“ i „1984“. Svojim delima ostavio je snažan pečat u svetskoj književnosti, oštro kritikujući totalitarizam, društvenu nepravdu i zloupotrebu moći. Orvel je cenjen i kao jedan od najuticajnijih engleskih esejista 20. veka, čiji su politički i književni tekstovi i danas relevantni i često citirani.

Najpoznatije knjige Džordža Orvela
Jedno od najpoznatijih dela Džordža Orvela je „Životinjska farma“, alegorijska antiutopija koja kroz priču o pobuni životinja na jednoj farmi razotkriva mehanizme nastanka totalitarnih režima, manipulacije mase i kulta ličnosti. Inspirisana posledicama Ruske revolucije i autorovim ličnim iskustvima iz Španskog građanskog rata, ova satira prevazilazi konkretan istorijski kontekst i postaje univerzalna priča o svim revolucijama koje iz idealizma skliznu u represiju. Orvel je želeo da prikaže kako vlast lako kvari vođe kada mase ostanu pasivne. „Životinjska farma“ je jedno od najvažnijih dela 20. veka, neizostavna lektira koja i danas, možda više nego ikada pre, poziva na budnost, kritičko mišljenje i razumevanje društvenih procesa.

Još jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti izašlo je iz njegovog pera. Knjiga „1984“ predstavlja distopijski roman koji prikazuje mračnu viziju društva pod apsolutnom kontrolom totalitarne vlasti. Objavljen 1949. godine, ovaj roman je postao snažna opomena generacijama koje su usledile – ali i jezivo proročanstvo koje se u mnogim aspektima savremenog društva čita kao stvarnost, a ne fikcija. U svetu u kome je „rat mir“, „sloboda ropstvo“ i „neznanje moć“, pojedinac je sveden na broj, a istina na propagandni konstrukt koji oblikuje partijska volja. Glavni junak Vinston Smit pokušava da sačuva zdrav razum, sećanje i ličnu istinu u društvu u kome su istorija, jezik i misao pod potpunom kontrolom Velikog Brata.