IGRA ĐINĐUVAMA - Herman Hese

Hese ju je napisao 1943-te; Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka.
Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, `feljtonističku civilizaciju` kojoj suprotstavlja svet duha i kulture.
Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu.
Citat: `Svaki je od nas samo čovek, samo jedan pokušaj, samo nešto usput. Ali čovek treba da teži središtu a ne periferiji(…) Nije dubina sveta i njegovih tajni onde gde su oblaci i crnina, dubina je u jasnoći i vedrini(…) Ta vedrina nije šala ni samodopadljivost, ona je najviša spoznaja i ljubav, potvrda svekolike zbilje, budnost na rubu svih dubina i ponora, ona je vrlina svetih i vitezova, ona je nepokolebljiva, a sa starošću i blizinom smrti samo raste. Ona je tajna lepote i bit svekolike umetnosti.`
`Muziku sfera i majstora davnih
slušamo s poštom, tonuć u milinu,
i prezivamo iz vremena slavnih
sve duhove na čistu svetkovinu.

Uzdižemo se zahvaljujuć tajni
čarobnog pisma, u čijoj se srži
sav ćivot uzburkani i beskrajni
zgrušan u jasna znamenja sadrži.`