ZOO I DRUGE MRAČNE PRIČE - Ocuići

Ocuići je debitovao romanom Leto, vatromet i moj leš (1996) koji je napisao u srednjoj školi, dok su ga proslavili roman Gotika (2002) i zbirka priča Zoo (2003), koja je upravo pred vama. Ocuićijev literarni stil ogleda se u izuzetnoj pitkosti s kojom se njegova dela čitaju, nepredvidljivim obrtima u radnji, kao i neočekivanoj humanosti koju ispoljavaju čak i najjeziviji likovi o kojima piše. Uz to je i autentični glas modernog Japana, predstavnik multikulturalnosti žanra horora koji pozajmljuje motive i simbole iz zapadnjačke književnosti u istoj meri u kojoj ih i nudi piscima sa Zapada.
Radnja Ocuićijevih dela slikovita je i brutalna. On se ne ustručava da vrlo neposrednim jezikom obrađuje zastrašujuće, krvave i gadne scene, čineći ih živopisnim za svačiju maštu, ali je interesantno kako koristi stepen nasilja ne bi li napravio gradaciju „čudovišta“ o kojima piše. Jer čudovišta upravo jesu njegova centralna tema – ne neka mitska bića pretekla iz legendi, već njihove moderne varijacije i sublimacije. Od čistog, nepatvorenog zla do onih koji kod čitalaca bude duboko sažaljenje, Ocuićijeva moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi, sa svojim tragičnim sudbinama i sa snažnim osećajem sopstvene faličnosti. Dobar primer toga je i naslovna priča Zoo, gde glavni junak naslućuje da sa njim nije sve u redu, a tek zajedno sa čitaocem otkriva koliko. Kako on svakoga dana dobija sve jezivije fotografije leša svoje devojke koji se raspada, tako se i njegovo psihičko stanje urušava, dovodeći nas do one tačke da, čak i kada otkrijemo da je on ubica, uprkos snažnom osećanju gađenja koji pobuđuje, ne možemo da ga krivimo…

Ocuići – pseudonim Hirotake Adaćija, rođenog 1978. u prefekturi Fukuoka. Uglavnom piše kratke horor priče, a oprobao se i u filmskoj industriji. Član je udruženja Pisaca misterija Japana. Debitovao je romanom Leto, vatromet i moj leš, koji je napisao dok je pohađao srednju školu. Di­plo­mi­rao je na In­du­strij­skom fa­kul­te­tu Ku­ru­me i Teh­nič­kom Uni­ver­zi­te­tu To­jo­ha­ši kao eko­loš­ki in­že­njer. Je­dan je od čla­no­va Uni­ver­zi­tet­skog na­uč­nog klu­ba.
Ocu­i­ći je po­stao mla­da na­da ko­joj se sme­ši le­pa knji­žev­na ka­ri­je­ra. Me­đu nje-
­go­vim naj­ve­ćim de­li­ma su ro­man Gotika, ko­ji je 2003. go­di­ne osvo­jio Hon­ka­ku na­gra­du za mi­ste­ri­ju, kao naj­bo­lji ro­man. Ka­sni­je je adap­ti­ran u strip i se­ri­ju igra­nih fil­mo­va. (Gotika: lju­bav pre­ma smr­ti).
Ve­ći­na nje­go­vih de­la pre­to­če­na je u mange. Nje­go­va ko­lek­ci­ja krat­kih pri­ča Zo­o, ta­ko­đe je pre­ra­đe­na u igra­ni film, a zbir­ka je 2004. go­di­ne no­mi­no­va­na za Na­gra­du Ja­ma­mo­to Šu­go­ro. Što se inostranih nagrada tiče, no­mi­no­van je za Na­gra­du Šir­li Džek­son za pomenutu zbir­ku.
Hi­ro­ta­ke ži­vi i ra­di u To­ki­ju.