HAMLET - Vilijam Šekspir

Uobičajeno je da je Šekspir inspiraciju za svoja dela pronalazio u ranijim delima, pa se pretpostavlja da je kao predložak Hamletu poslužio zapis Saksa Gramatikusa o povesti Danske iz 19. veka te izgubljeno delo Tomasa Kida, Ur-Hamlet.

Drama je napisana u pet činova. Prvi čin je uvod u kojem se najavljuje tragedija, u drugom se činu odvija zaplet radnje koja će da dostigne svoj vrhunac u trećem činu, kada se odigra Hamletova predstava Mišolovka. U četvrtom činu spletkom o Hamletovom ubistvu dolazi do preokreta u radnji, a poslednji, peti čin, završava ubistvom većeg broja likova.

Glavna tema ove drame jest priča o danskom kraljeviću Hamletu, koji traži osvetu protiv ujaka koji je ubio njegovog oca te oženio njegovu majku i zauzeo prestolje. Kako bi uspeo u svojoj nameri, pretvara se da je lud. Ali Šekspir dodatno komplikuje radnju, suočavajući čitaoce s brojnim dvojbama; je li Hamlet zaista video duh svojega oca, snosi li i njegova majka krivnju za njegovo ubojstvo te je li Ofelijina smrt slučajnost ili samoubistvo. Tako tragedija dobiva dodatno značenje, jer se postavljaju moralna pitanja, poput onog najvažnijeg: ima li Hamlet pravo ubiti kralja i tako osvetiti oca?

Kao i druge drame Vilijama Šekspira, Hamlet je takođe napisan bez rime. Reč je o vrsti stiha koji se pojavio još za vreme renesanse. Pomenuti stih je nastao u Italiji, ali je pod uticajem Džona Miltona i Vilijama Šekspira postao sastavni dio engleske dramske poezije.