KNJIGA O ANDRIČU - Predrag Palavestra

Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине.

Биографија
Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића.

У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1]

Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2]

Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота.

Дјела
Књижевне теме (1958)
Књижевност Младе Босне (1965, два издања)
Токови традиције (1971)
Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012)
Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977)
Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979)
Скривени песник: Иво Андрић (1981)
Критичка књижевност (1983)
Наслеђе српског модернизма (1985)
Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања)
Књижевност као критика идеологије (1991)
Књига о Андрићу (1992)
Књижевност и јавна реч (1994)
Критичке расправе (1995)
Јеврејски писци у српској књижевности (1998)
Историја српског ПЕН—а (2006)