OBOL - Jasmina Nešković

U našoj književnoj sredini poznata kao vrstan prevodilac sa portugalskog jezika zahvaljujući kojoj smo pročitali Fernanda Pesou, Saramaga, Žorža Amada i druge slavne pisce luzitanskog područja, Jasmina Nešković pojavila se u književnim časopisima kao pesnikinja još u mladosti. Već svojim prvim pesmama jasno je odredila koordinate svoje poetike, okrenute unutrašnjem biću i subjektivnom doživljaju ljudi i stvari. Ipak, prve pesme bile su na izvestan način hermetičnije i ostavljale su vrlo široke prostore mogućih tumačenja, dok se kao zrela pesnikinja predstavila svojom zbirkom OBOL u punom sjaju umetničke i životne zrelosti.

Već obim ove zbirke jasno govori da njene pesme nastaju u dahu i u trenucima izuzetne inspiracije, sa snagom da prelome svakodnevicu i rutinu i u toj rutini pronađu svu lepotu življenja. U njima vidimo minuciozno islikane žanr scene svakodnevnog života koje za pesnikinju očigledno predstavljaju okosnicu smisla, bez primesa banalnosti stvari koje nas okružuju. Naprotiv, ona u detaljima kuhinje ili zidovima sobe vidi ceo univerzum koji je čini srećnom. To je ona nahtkasna puna napolitanki i crkvenih kalendara pored kreveta njene babe Lozane, to je šolja tople čokolade na zimskoj pijaci, senke sutona na oknima kroz koja vidi čitav svet.