FILOSOFIJA NASTAVE - Artur Libert

Oblast nastave ne sačinjava u području kulture nikakvu zasebnu provinciju koja bi bila odvojena ili koja bi se mogla odvojiti od središta duhovnoga života. A nastavni rad ne znači pojedino ili pojedinačno, izvedeno ili sporedno delanje i rad pored ostalih stvaralačkih radnja, u čijoj se zajedničkoj igri punoj smisla pokazuje i razvija ogromna dinamika istorijske stvarnosti. Šta više između suštine i vrednosti kulturnog razvitka i sudbine s jedne strane i suštine i vrednosti razvitka i sudbine nastave i predavanja s druge strane postoje nepregledno mnogobrojni odnosi uzajamnih uticaja koji neprestano struje s jedne kao i sa druge strane. Čak još i više. Nastava i predavanje iz raznolikih razloga baš spadaju u krug bitnih i odlučujućih pretpostavki ljudskog društveno istorijskog života uopšte. A u tome krugu pak one se stalno pokazuju kao sile i moći koje u izvanrednoj meri utiču i odlučuju o našem biću i bivanju kao i o izgradnji i važenju intelektualnih, moralnih, umetničkih i religioznih naravstvenosti.

To nam shvatanje i procenjivanje vrednosti i suštine nastave i predavanja pruža ideju vodilju za izvođenja u ovoj knjizi. Kao što mi učenje i poučavanje smatramo za universalna ponašanja koja proizlaze iz dubine čoveka i istorijskog života i za universalne i u najvišem smislu aktivne radnje, tako isto mi saznajemo da su one ustanove koje su posvećene obavljanju i zadovoljavanju tih delatnosti, osnovna svedočanstva istorijskog samorazvitka duha.

Deo sadržaja:

1. Karakter ovoga spisa:
Didaktika kao filosofija nastave
11. Prvo glavno filosofsko pitanje:
Kako je didaktika kao nauka uopšte moguća?
a) Didaktika nije kazuistika
6) Normativna strana didaktike
v.) Didaktika i shvatanje sveta
g.) Didaktika i idealizam
III. Drugo glavno filosofsko pitanje: Kako je nastava uopšte moguća?
a) Opšte razjašnjenje toga pitanja: Materijalna glavna pitanja filosofije
6.) Materijalna glavna pitanja nastave
1.) Korelacija između nastave i sistema saznanja
3.) Smisao prvog materijalnog glavnog pitanja: Problem
3.) Smisao drugog materijalnog glavnog pitanja: Forma
4.) Smisao trećeg materijalnog glavnog pitanja: Vrednost
v.) Metafizički koren nastave: Stvaranje vrednosti
g.) O metafizičkim sličnostima odnosno razlikama u životu vrednosti
d.) Mogućnosti ostvarivanja vrednosti
5.) Nauka i filosofija kao mogući materijal nastave
IV. Kratak pregled mislenog toka kao direktive glavnog izvođenja
A. PRVI GLAVNI DEO DIDAKTIKA KAO PROBLEM
Didaktika kao filosofsko-antropološka nauka
1.) Pojam i suština didaktike
a.) Universalni značaj učenja i poučavanja 6.) Kakva je obrada u skladu sa tim univer- salnim značajem učenje i poučavanja?
v.) Opšta i specialna didaktika ili filo- sofsko-dialektička i pozitivistička di- daktika
g.) Didaktika kao antropološka i normativna nauka
d.) Zaključna definicija i objašnjenje reči didaktika
đ.) Da li je didaktika nauka, umetnost ili tehnika? Sintetičko dialektički karakter didaktike
2.) Odnos didaktike prema pedagogiji
3.) Didaktika i teorija saznanja
4.) Položaj didaktike u sistemu filosofije i u sistemu nauka
5.) Bitne forme didaktike: Njeni glavni tipovi
a .) Racionalistički tip 6.) Mističko-romantički tip
v.) Racionalističko-romantički humaniza njegove glavne istorijske forme i figura Sokrata
g.) Estetski humanizam; jezik i igra kao sred- stvo spajanja i obrazovanja
d.) Religiozni tip.