PSIHOLOGIJA - K. N. Kornjilov

Psihologija je nauka koja proučava psihu, psihičke procese i psihičke osobine u njihovom nastanku, razvoju i objektivnim pojavljivanjima kod čoveka i životinja. Saznanja psihologije počivaju na dve vrste podataka. Na podacima dobijenim posmatranjem ponašanja (tzv. objektivni podaci) i podacima neposrednog iskustva (tzv. subjektivni podaci) dobijenim samoposmatranjem (introspekcijom).

Psihologija proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija potiče od grčkih reči psyha i logos i doslovno znači „nauka o duši”. Tokom istorije, još od antičkog doba,psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i 19. veku, započela svoj „vlastiti put” kao nezavisna naučna disciplina. Psihologija se kao naučna disciplina zvanično počela računati 1879. kada je nemački filozof i psiholog Vilhelm Vunt u Lajpcigu osnovao Prvu psihološku laboratoriju, tzv. Prva laboratorija ljudske duše. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke.

Psihologija proučava dve tačke psihičkog, odnosno duševnog života ljudi, koje čine dve vrste psihičkih pojava, a to su:

Psihički procesi
Psihičke osobine
Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Deli se na primenjene i eksperimentalne ili teoretske ogranke. Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine: klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja; industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju; pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od dečje, obrazovne, socijalne, razvojne, fiziološke i komparativne psihologije.

Dečja psihologija primenjuje psihološke teorije i istraživačke metode radi proučavanja dece; obrazovna psihologija se bavi problemima vezanim za procese učenja; socijalna psihologija se bavi grupnom dinamikom i drugim aspektima ljudskog ponašanja u društvenom i kulturnom okruženju; i komparativna psihologija se bavi razlikama u ponašanju različitih vrsta živih bića, na primer, ljudi i životinja.

Stvari koje proučavaju psiholozi pokrivaju širok spektar, počev od shvatanja prilikom procesa učenja, opažanja, inteligencije, motivacije, emocija, percepcije, karaktera, mentalnih poremećaja i studije razlika i uticaja okoline na formiranje karaktera i ličnosti

Psihologiju mnogi ljudi smatraju društvenom naukom, ali ona predstavlja mešavinu prirodnih i društvenih nauka. Za njeno razumevanje potrebno je znati kako funkcionišu pojedini organi u ljudskom telu, prvenstveno oni koji su vezeni za mozak i stvaranje i lučenje hormona.