DRAGI MOJI KUMOVI - Mileva Marić Ajnštajn

Pisma Mileve Marić-Ajnštajn Sidoniji i Đoki Gajin 1935-1941.

Prepiska sa kumovima Gajin, jedinima koji su joj u srpstvu preostali posle smrti majke i sestre, pripada periodu kada se drama Mileve Marić Ajnštajn bližila kraju (1935-1941.). Kumovi su joj jedina veza sa zavičajem koji je mami varljivom nadom za povratak. Ona, i kad im piše svoje svakodnevne brige, to je jednostavan i potresan katarzični monolog oproštaja njene drame. Dozirana, dostojanstvena i suzdržana ispovest. Ova pisma je predstavljaju kao ponositu Srpkinju, obrazovanu a patrijarhalnu, i na sve veoma obzirnu. Stamena je u svojoj sudbini sa skoro antičkim nazorima. U vremenu kada ne nailazi na razumevanje za sebe, ona ga ima za sve druge. Ono što Mileva Ajnštajn piše kumi Sidoniji Gajin povodom smrti svoje tetke Jelene Gajić, možemo uzeti i kao njeno kazivanje sopstvene sudbine: "Mnogo je propatila i preživela i svi ti žalosni događaji nakupili su kod nje toliko gorčine..."