ANDRE BRETON ISKOSA - Dušan Matić

Autor - osoba Matić, Dušan, 1898-1980 = Matić, Dušan, 1898-1980
Naslov Andre Breton iskosa / Dušan Matić ; preveo s francuskog Mihailo Pavlović
Jedinstveni naslov André Breton Oblique. srp
Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1978 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 161 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Pavlović, Mihailo B., 1926-
ISBN (Broš.)
Napomene Prevod dela: André Breton oblique
Tiraž 2.000
Slika autora i beleška o njemu na presavitku korica.
Predmetne odrednice Breton, Andre, 1896-1966
Književnost – Nadrealizam

Ha uvodnom mestu ove nevelike knjige Dušana Matića nalazi se njegov tekst o Bretonu objavljen u specijalnom broju „La Nouvelle Revue Française“ posvećenom osnivaču nadrealizma. Zatim sledi niz pisama upućenih Alenu Žufroa i Brunu Roa. U svojim pismima njima upućenim Matić raspravlja neka od najvažnijih pitanja koja je nadrealizam pokrenuo u književnosti: pitanje odnosa između poezije i podsvesti, poezije i akcije, poezije i politike, poezije i revolucije...
Kada danas kažemo „esej` čini nam se da se ta reč odnosi na samo jedan književni oblik; esejistička proza se toliko razgranala, da je reč „esej` postala pojam roda koji u sebi ima veoma veliki broj vrsta. Jedna od vrsti esejističke proze je pismo. Pismo omogućava Matiću da u jednom istom tekstu spoji naizgled nespojive osobine: intelektualnu analizu i biografski podatak, da jedno osvetli drugim. Jer u Matićevoj knjizi čitalac neće naći izloženu jednu tezu o nadrealizmu kao literarnom i intelektualnom pokretu, već želju da se nadrealizam prikaže, vidi i osvetli kao duboko ličan doživljaj, kao život uložen u jednu intelektualnu i literarnu avanturu što tek duboko urođena u jedan lični život ima svog smisla.

Dušan Matić (Ćuprija, 31. avgust 1898 — Beograd, 12. septembar 1980) bio je čuveni srpski pesnik, mislilac, prevodilac, romansijer, esejista i prozaista, jedan od pokretača nadrealizma u srpskoj književnosti. Bio je pesnik i s intelektualnim i filozofskim težnjama. Njegovo najčuvenije delo nazvao je, gle čuda, `Bagdala`.
`Bagdala` - odlomak (1951)
Ne gledaj put Bagdale. Hrast je davno posečen. Gledaj kose zrake smiraja kako kupaju pustu baštu svojim raskošjem. Zaboravi na kiše i na snegove godina. Tiho u sebi izgovori samo reč Bagdala. Plišana kap njena pada na rane I na nespokoje. Ne! to ne cepa strašna zebnja ni prostore ni dane Ni čame kad vrebaju nas i sumnje i potsmeh i bore preko svega. Da ništa nije ništa nam bilo dano. Da mira nam nigde nema. Seti se još dok izgovaraš u sebi tiho reč Bagdala da nemaš šta da čuvaš za sebe sama. I sve ti je sve bilo dano.

nadrealizam, avangarda, Vučo, Ristić

3/1