Pars Pro Toto

PARS PRO TOTO (Део за целину)
- медијска писменост за наставнике основних школа -
Центар за аудиовизуелне медије Медијафокус, Београд, 2001.
Уредник: ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ
Стручно мишљење: СЛОБОДАН НОВАКОВИЋ др ЈОВАН РАШКОВИЋ
Аутори: Гордана Зиндовић Вукадиновић, Светлана Безданов Гостимир,
Драгољуб Тошић, Градимир Стојковић, Миодраг Новаковић
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ПАРС ПРО ТОТО (ДЕО ЗА ЦЕЛИНУ)
Ниједном речју и ниједном сликом не могу се представити сва својства неког феномена, који је том сликом и том речју означен. Отуда нужност бесконачне манипулације знацима и значењима.
Због ограничености медијских могућности читање медијских садржаја и порука заснива се на принципу pars pro toto (део за целину), што значи да у процесу медијског општења настојимо да једним делом неке целине представимо ту целину, на пример, да једном речју представимо читаву скупину речи : роман
Из претходног става проистиче тумачење да је схватање целине производ креативног ангажовања у процесу рецепције и тумачења медијских садржаја и порука. Суштинско сналажење у свету масовних комуникација није нимало једноставно. Сусрет са обичним телефоном, на пример, покреће питања локалног, глобалног или тоталног времена, у
зависности од тога да ли се наш саговорник налази у истој или различитој временској зони
или се, као што се догодило приликом доделе овогодишње филмске награде Оскар, веза успоставља са оностраним (разговор са астронаутима). Међутим и сусрет са исто тако обичним грамофоном или цеде-ромом покреће питање трансценденције - слушамо гласове
људи којих више нема или нису ту. Сусрет са виртуелном реалношћу, на свој начин покреће питање комуникације са световима који не постоје, осим на нивоу варљиве чулне појавности.
Миодраг Новаковић

6/34