PRAVOSLAVNO KATOLIČKI DIJALOG POSLE JASENOVCA

Православно-католички дијалог после Јасеновца“, објављени реферати са међународне Богословско-историјске конференције одржане у Санкт Петерсбургу, у октобру 2010. године, у организацији сајта „Руска народна линија“ и Санктпетерсбуршког државног универзитета. На њој су говорила угледна имена руске и српске науке и публицистике, настојећи да покажу да екуменски дијалог који прећуткује Јасеновац није ништа друго до симулација дијалога. У уводу Зборника, уредник `Руске народне линије“ Анатолиј Степанов, указује на чињеницу да филокатолици у Русији и Србији верују да ће сарадња православних са Ватиканом створити заједнички фронт за одбрану `хришћанских вредности Европе“, при чему се заборавља да је те вредности поткопао сам Рим, отпадањем од православног Истока и `проповедањем“ Христа, Бога љубави, ломачама инквизиције, чиме је, како рече велики Петрограђанин Достојевски, постао гори од атеизма. Књига `Православно-католички дијалог после Јасеновца“ суочава нас са непорецивом суровошћу чињеница: др Србољуб Живановић сведочио је о улози римокатоличког клера у покољима православних Срба; др Владимир Семенко показује суштинске разлике између духовности Цркве од Истока и римокатолицизма, у којем је могуће да и војни викар усташке војске Степинац буде унет у календар; историчар Ана Филимонова, врхунски стручњак за деловање римокатолика у предратној Југославији, у свом огледу бави се геостратешким пројектима Ватикана у доба у којем су српски владајући кругови маштали о `троименом“ народу Срба - Хрвата - Словенаца.