ISLEDNIK - Dragan Velikić

Ninova nagrada • Vitalova nagrada • Kočićevo pero

Posebno izdanje sa autorovim dodatkom.

U posebnom izdanju romana, s kojim je po drugi put ovenčan Ninovom nagradom, Dragan Velikić poklanja čitaocima tri svoja neobjavljena teksta:

– Kako sam pisao Islednika,
– Pula: grad interval (esej) i
– F 45 (priča).

„Gradeći jedan od svojih najboljih, ako ne i najbolji roman do sada oko voljene ali i osujećujuće figure majke, Dragan Velikić je ispisao sasvim atipično štivo za patrijarhalno jaku književnost kao što je srpska. Islednik je velika knjiga Velikićeve autorske zrelosti, ostvarenje koje u sebi pribira opsesivne teme, i čini to do te mere uspelo da posle nje ništa ne može biti isto u čitalačkoj i kritičarskoj recepciji ovog autora.“ Tihomir Brajović

„Neobičan je osjećaj kada se fragmenti stvarnosti počinju pretapati u književni tekst, kao što je slučaj u romanu Islednik. Ali pogrešno bi bilo pitati se što je tu još stvarno, a što je pisac nadomislio i izmaštao. Sve je stvarno i ništa više nije stvarno. Isto je u sjećanju kao i u mašti.“ Miljenko Jergović

„Islednik je roman o jednom od najvećih i najtragičnijih bogatstava ljudskog života – o posjedu gubitka.“ Olja Savičević

„Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Pisac bez maske.“ Nebojša Milenković

„Završetak Velikićevog romana uveo je to delo u klasu nadstandardno vrednih proznih knjiga. Islednik je po svemu delo iz prepoznatljive stvaralačke manufakture, ručni rad sa retkim autorskim žigom.“ Mihajlo Pantić

***

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada)

Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009).

Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010).

Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010).

Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić.

Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama.

Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.