ILIJADA / ODISEJA - Homer

Ilijada je epsko delo koje opisuje bitku Grka (Ahejaca) i Trojanaca (Ilijaca) oko VIII veka p. n. e. ispred zidina Troje i u samoj Troji. Delo nosi naziv po Iliju, drugom imenu grada Troje. U ovom istorijskom delu opisuju se događaji koji su se odigrali u poslednjih pedeset dana desetogodišnjeg rata između Grka i Trojanaca. Beleške Ilijada analiza dela će vam pomoći da se spremite za čas iz srpskog, dok će prepričana lektira Ilijada – Homer skratiti vreme za podsećanje.

****

Odiseja se sastoji od 12.110 heksametara. Dobila je ime po glavnom junaku, Odiseju. Nakon desetogodišnjeg ratovanja pod Trojom, on luta po svim morima i doživljava opasne avanture. Pošto je u brojnim opasnostima izgubio sve svoje prijatelje, vraća se na Itaku, gde se sveti proscima, uz pomoć svog sina – Telemaha.


Okosnicu odiseje čine Odisejev povratak i osveta proscima. Ti motivi su obogaćeni dramskim prikazom pređašnjih junakovih desetogodišnjih lutanja, a pripoveda ih sam junak na dvoru kralja Alkinoja. U ep je umetnut i motiv o sinu koji ide u potragu za svojim ocem. Pesnik je u moralnom pogledu produbio priču o Odiseju time što je sa avanturističkim putovanjima povezao motiv o povratku muža koji izbavlja svoju porodicu iz nevolje.

Kompozicija Odiseje je isprepletenija od one u Ilijadi. Sve su epizode u službi glavnog motiva, a jedinstvo je izraženo u strastvenoj želji junaka da se vrati u domovinu i porodici. Odiseja je okretnija i u variranju jednog motiva: odvraćanje Odiseja od domovine i žene, na sve različite načine. Karakteri u Odiseji su različiti i jače istaknuti nego u Ilijadi. Stvorena je fina razlika između Odisejevih prijatelja. Ženske i muške sluge u Odisejevom domu su podeljene na verne i neverne. Osim toga, u Odiseji su i ženski likovi prefinjeni i produbljeni. Novost su mladalački likovi.

U Odiseji ima mnogo manje poređenja. U Ilijadi ih je bilo više zbog bezbrojnih sukoba koji su davali više mogućnosti za poređenje, koje je tu upravo potrebno zbog predaha od ratnih strahota.