Skip to main content
Loading...
Vaša korpa (0)

Radovan Samardžić Na rubu istorije

Radovan Samardžić Na rubu istorije


499.00 RSD

Radovan Samardžić Na rubu istorije
Meki povez

Радован Самарџић (Сарајево, 22. октобар 1922 — Београд, 1. фебруар 1994) био је српски историчар и академик САНУ.

Биографија
Основну и средњу школу завршио је у родном Сарајеву. Дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Београду (1949). Постао је асистент на предмету Општа историја новог века (1950). Докторирао је код Јорја Тадића на теми из дубровачке историје (1956). Прошао је кроз сва наставничка звања на Филозофском факултету и све до пензионисања био шеф Катедре за општу историју новог века. Провео је годину дана у Паризу (1957-1958) код Фернана Бродела проучавајући историју Медитерана. Своје друго усавршавање имао је на Институту за европску историју у Мајнцу (1967-1968).

Самарџић је био на челу разних установа и уредник публикација, декан Филозофског факултета, дописни и редовни члан САНУ, секретар Одељења историјских наука САНУ, директор Балканолошког института (1978-1989), председник Српске књижевне задруге, главни уредник Југословенског историјског часописа. Био је један од приређивача сабраних дела Слободана Јовановића.

Самарџић се у истраживању прошлости бавио раздобљем од XVI до XX века, покривао је више области опште и националне историје, а био је највише окренут Медитерану, Османском царству, балканском простору и, у тим оквирима, судбини српског народа. Почеци његовог научног рада, али и вишегодишњи труд били су везани за проучавање историје Дубровника. То је већ најавила његова докторска дисертација Дубровачки песник и дипломата Јакета Палмотић. Круну његовог рада у тој области представља дело Велики век Дубровника (1962) у којем је на основу грађе из Дубровачког и Венецијанског архива обрадио збивања из живота ове медитеранске државице, везана за XVII век и обележена земљотресом 1667, али истовремено и босанскохерцеговачко залеђе као и атмосферу на простору Леванта.

Другу област његовог истраживања прошлости представља Османско царство у XVI и XVII веку. У жељи да читаоцу дочара сјај и сумрак велике империје, он се определио да то учини преко биографија крупних личности које су најбоље одсликавале епоху - везира Мехмеда Соколовића, султана Сулејмана и Османа II. Из свега тога је проистекла трилогија у којој је на оригиналан начин спојен научни и литерарни приступ: `Мехмед Соколовић`, `Сулејман и Рокселана` и `Осман`. Последња од ове три књиге објављена је постхумно.

Значајно место у тематици за коју је Самарџић показао велико интересовање била је прошлост Београда, Србије и српског народа. Написао је више радова који су ушли у тротомну Историју Београда, а односили су се на време под турском влашћу, затим науку и књижевност у ослобођеном граду и на разна друга питања.

6/33