Radmila Vojvodić Princeza Ksenija od Crne Gore

Radmila Vojvodić
Princeza Ksenija od Crne Gore
Dramski predlog jedne dame
-Izgnanička tugovanka porodice Petrovića-
Grafos, Cetinje 1995g
mek povez
272 str, 21cm
ilustr.
....

Princeza Ksenija je u izgnanstvu i u svojoj osamdesetoj godini, i u trideset četvrtoj i danas recimo. Tamo negde umire i kralj Nikola. Njeno ljudsko iskustvo, njeno istorijsko pamćenje, karakter i osećaj misije nalažu joj predloge da se sa ljudima i sa narodima, sa muškarcima i sa državama može živeti i postojati samo slobodan "sa", dakle ne ni "od" ni "za". Čitav politički i ljudski, svetonazorni, program princeze Ksenije bio bi neka vrsta klasičnog i modernog prosvetiteljstva. Takvo viđenje domovine pojačava izgnanstvo, iz daljine Crna Gora se Kseniji ukazuje i kao uspomena i kao utopija. "Jer ničeg nema sem onog što ne postoji", rекао bi Magbet. To što se pamti, ili što se nosi, a što ima biti tako ili nikako drukčije, javlja se kod Ksenije i kao politika i kao poetika.

Radmila Vojvodić u "Princezi Kseniji" pokušava da uradi ono što je, čini se, tako dragoceno za Crnu Goru, da politiku imenuje politikom, estetiku estetikom, mitove mitovima, da "stvari nazove pravim imenom", da ne vrši zamenu teza i pojmova, da ponovo "krsti" stvari, da ih postavi tamo gde treba da stoje, kako bi se sa neke zdrave i nepomućene osnove moglo rasuđivati o svemu što nas je snašlo. "Princeza Ksenija" je drama jednog sabiranja i oduzimanja, lekovita drama, jer ako dokinemo mistifikacije, i ako prepoznamo problem možda ćemo se naći i na početku nekog rešenja. Treba isplivati iz svih mogućih spontanao i nasilno izmešanih natruha kako bi se prestalo ići pijan ili mamuran, tumarati i pucati, kako bi se otreznili, okupali, kako bi ozdravili od antropološko-religiozno-nacionalno-genetsko-etničko-pevačko-pucačkog ludila i pogledali u oči kako onim nekadašnjim, tako i onim sutrašnjim, a pre svega sadašnjim susedima, sugrađanima, starcima i deci.
....
Ксенија Петровић Његош била је црногорска принцеза, кћер краља Николе Петровића Његоша и Милене Петровић. Била је њихово 10. дете и осма кћи. Није била удата, нити је иза себе оставила потомке. Википедија
Рођена: 22. април 1881., Cetinje, Црна Гора
Умро/ла: 10. март 1960., Paris, Француска
Кућа: Dinastija Petrović-Njegoš
Родитељи: Nikola I Petrović, Milena Petrović Njegoš
Прадеде/бабе: Станко Петровић-Његош, Krstinja Vrbica
Деде/бабе: Mirko Petrović, Петар Вукотић, Анастасија Мартиновић, Јелена Војводић