Gradimir Stojković Čardak bez zemlje bez neba

Gradimir Stojković
Čardak bez zemlje bez neba
Meki povez

Jednom sam tako načinio knjigu koju sam nazvao ČARDAK BEZ ZEMLJE, BEZ NEBA. Bila je to knjiga o radu s decom po izbegličkim centrima u Srbiji po programu koji sam nazvao „Hajde da se igramo”. Tu knjigu je trebalo da finansira UNICEF. Trebalo, ali nije. Razlog vrlo jednostavan: nijedan izdavač nije hteo da objavi ovu knjigu, koja je bila malo moj dnevnik, malo je imala mojih pesama, a ponajviše dečjih zapisa i crteža. Niko tih godina nije želeo čak ni da objavi ništa vezano za rad moj i mojih ekipa. Onda se 1994. godine osmelio Milenko Maticki i posvetio čitave dve strane tadašnje „Politike za decu”, objavljujući fotografiju, moj zapis i dečje pesme. I to je bilo to. Ništa više.
U par navrata sam pokušavao da obnovim ideju o objavljivanju, menjao sam sadržaj, na kraju sam izbacio i sve dečje priloge i svoj dnevnik i - nije pomoglo. Izdavači nisu želeli probleme... koje? nikada mi niko to nije objasnio...
Digao sam ruke od objavljivanja problematične knjige. Gurnuo sam je u zapećak. I zagubio.
Prošlo je petnaest godina od tog vremena. Od čitave knjige ostalo je nešto malo pesama. I dalje ne znam šta je bio osnovni problem zbog kog knjiga ne bi bila objavljena. Bila je dobra knjiga, posvećena dobrom.

13/0