Radovan M. Marinković Javnice i nejavnice

Radovan M. Marinković
Javnice i nejavnice
Meki povez

Радован М. Маринковић (11. септембар 1936) српски је књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог, сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује, пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин», којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер, један од највећих умова смјене 19. у 20. вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем. Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри.[1] [2].

Биографија
Рођен је 11. септембра 1936. године у Придворицикод Чачка. Отац: Маринко, радник, мајка Борика, домаћица. Основну школу завршио је у Горачићима (Драгачево), а гимназијско образовање стекао је у Чачку. Српскохрватски језик и књижевност студирао је на Београдском универзитету. Од 1959. до 1968. радио је у просвети, а од 1968. до 2000. године, када је пензионисан, у листу Чачански глас у Чачку: заменик главног и одговорног уредника, уредник културне рубрике, репортер и коментатор. Сарадник је бројних листова, часописа, зборника, календара и електронских медија, сценарист документарних филмова, писац предговора и поговора бројних књига, уредник више листова и едиција, рецензент бројних књига, учесник на научним скуповима, међу којима и оним које је организовала Српска академија наука и уметности. Заступљен је у више песничких антологија, зборника, календара и лексикона. Живи у Чачку. Супруга Милева, домаћица, син Зоран, правник и публициста, кћерка Данка, економски техничар; обоје засновали брак, имају четворо деце.

12/19