Brana Crnčević Dnevnik jednog ...

Brana Crnčević Dnevnik jednog ...
Meki povez
Izdavač Bigz

Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju. Hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni!

Umetnost je pismo u budućnost… Nestrpljivim piscima se pričinjava da su im najvažniji čitaoci, i jedine sudije, ovde i sad. Lakoverno se nadaju da je najbitnije ono što se sa njihovim pismima sada događa. Teško onima koji ne shvataju razliku između slave i popularnosti. Kuku ljudima koji svoje pismo u budućnost na silu snabdevaju pečatima zvanične kritike i svakojakim priznanjima. Jao laureatima! Uzalud se trude da prikupe najveći broj priznanja ovde i sad. Daleki i nepoznati čitalac dobiće samo ona pisma koja su mu, nerođenom i nepoznatom, zaista upućena. Naporno je pisati pisma u budućnost, ali lepa je nada da će vaše pismo jednoga dana stići na bezbroj adresa.

12/1